POZORIŠNA KRITIKA: Mrmoti i čokolada

OTVARANjE 63. Sterijinog pozorja, na koje je selektor Boško Milin pozvao mlade dramske autore, dalo nam je mogućnost da vidimo predstavu Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke, "Švajcarska", koja je odmah pokazala nemoć ovakvog koncepta.

U drugoj prilici, kao repertoarska predstava, "Švajcarska" Petra Mihajlovića bi bila zanimljiva za dobronamernu analizu, kao jedna od mnogih studenskih drama, koje se, u nedostatku piščevog životnog i umetničkog iskustva, vrlo često bave ontološkim pitanjima bića i nasleđa, kod nas, ili, utopijski, u Švajcarskoj, u ovom slučaju. Kao svaki mladalački tekst, i ovaj vrvi od opštih mesta, velikih izjava, konačnih sudova, lažnih identiteta, predvidivog kraja... Pet paralelnih priča, nečasni sudija, par u razvodu, konobarica, autistični mladić, sve se stapa u jedno i dolazi u rođačku ili zločinačku vezu.

Sa svoje strane, mladi, već dokazani reditelj, Milan Nešković, sa stalnim viškom strasti u čitanju dramskog predloška, opterećuje ovu banalnu priču video projekcijom (Petar Bilbija), koja komentariše, iz ovog vremena (za razliku od nostalgične muzike) radnju komada, a u slici je, u jednom trenutku, i eksplicitno klanje svinje sa rekom krvi, koja teče (a neko dete gleda to!). U vrlo funkcionalnoj scenografiji (Dragana Purković Macan), koja se sastoji od različitih kutija, klaustrofobičnih i smišljeno mučnih, odlični glumci banjalučkog teatra uspevaju da stvore utisak zaglavljenosti u istoriji, koja se, valjda, stalno ponavlja, pa je zato sve u predstavi tako uopšteno. Vrhunac rediteljske intervencije je seks na sceni, neestetičan i neetičan, jer ogoljuje, a ne doprinosi ničemu i lik komšinice, koja glavinja u kupatilu, čekajući da joj se, na kraju, pridruži osuđenik, njena davna ljubav (čega u tekstu nema)...

Do kraja Pozorja, videćemo kako mladi ljudi, uglavnom studenti selektora, pišu danas i ovde. Ono što bi trebalo da bude prateći program, neki "šoukejs", koji bi dao presek mlade srpske dramske scene, van Glavnog programa najvećeg festivala domaćeg pisca, postalo je relevantna selekcija festivala. Neko će, za svoj prvenac, dobiti Sterijinu nagradu, rezervisanu za najbolje dramske pisce na našem jeziku. Žiri je na potezu.

Čini se da nije samo Švajcarska, kao sinonim "razmađijanog" društva, zemlja u kojoj se ne veruje da mrmoti mogu da prave čokoladu.