AGONIJA SRPSKE KULTURE: Od Krnjače do Pariza

GLAVNA kočnica tokom petnaestogodišnje obnove Narodnog muzeja bio je ugovor sklopljen sa beogradskim predstavništvom austrijske špediterske firme "Kunsttrans" o smeštaju eksponata tokom rekonstrukcije zgrade na Trgu republike. U vreme dok je ministar kulture bio Dragan Kojadinović, a direktor muzeja Tatjana Cvjetičanin ugovoreno je da se oko 35.000 evra mesečno isplaćuje za zakup nekadašnjeg skladišta robe na plavnom terenu, u Krnjači.

Sporni detalji ovog posla, koji se tretirao kao službena tajna, isplivali su u javnost u julu 2007. godine upravo na stranicama "Večernjih novosti". Odjeknulo je kao bomba da je nekoliko desetina hiljada eksponata, trebalo da završi u industrijskoj zoni, ispod nivoa Dunava, na lokaciji Veliko blato, u blizini benzinske pumpe i cisterne za gorivo.

Da se nacionalno blago smesti u ovaj depo, koji pri sklapanju ugovora nije ni bio završen, muzealci nisu nikada prihvatili. Ali, stručna javnost u tome nije bila usamljena, jer u trenutku kada su kutije na Trgu republike već bile spakovane da krenu put Krnjače, tadašnji ministar za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas obustavio je finansiranje posla sa "Kunsttransom". Pored nedostatka ugovora sporno je bilo i to što bi se uz nerealno visoku kiriju za 800 kvadrata plaćalo i skupo održavanje, a pritom nijedna osiguravajuća kuća nije želela da uđe u rizik obezbeđenja kulturnog blaga.

Kojadinovića je u Ministarstvu kulture nasledio Vojislav Brajović, koji se u svom kratkom mandatu malo bavio problemima rekonstrukcije Narodnog muzeja. U njegovo vreme formirana je samo stručna komisija koja je obišla sporni depo i utvrdila da je njegova unutrašnjost opremljena po svim muzejskim standardima.

Nebojša Bradić i Vojislav Brajović

PROČITAJTE I: AGONIJA SRPSKE KULTURE: Petnaest godina hoda po mukama Narodnog muzeja u Beogradu

Jedan od prvih poteza Nebojše Bradića, koji je stupio na dužnost ministra kulture 2008. godine, bila je tužba za raskid ugovora sa "Kunsttransom". Prethodno je "Kunsttrans" tužio državu Srbiju za neizmirene ugovorne obaveze. Posle ekspertske procene sudskog veštaka, Ministarstvo se odlučilo za sudski postupak, jer je sa pravnog, finansijskog i praktičnog stanovišta, posao sa "Kunstransom" bio, kako su procenili, apsolutno nepovoljan i štetan po državu.

Ministri kulture koji su došli posle Bradića (Predrag Marković, Bratislav Petković, Ivan Tasovac) ostali su na ovom stanovištu, a pred domaćim sudovima država je dobila sve sporove protiv "Kunsttransa". Potom su "Kunsttrans Holding GMBH" i "Kunsttrans d.o.o. Beograd" podneli Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID) zahtev za pokretanje arbitražnog postupka protiv Srbije.

Kako su "Novosti" saznale iz Republičkog javnog pravobranilaštva, zastupnici države su od 30. aprila do 4. maja ove godine boravili u Parizu, gde je održano raspravno ročište. Saslušani su svi svedoci i veštaci, rasprava je zaključena i čeka se odluka Tribunala (ICSID).

- U ovom momentu, na osnovu analize do sada pribavljene dokumentacije, Državno pravobranilaštvo može da konstatuje da je u konkretnom slučaju Republika Srbija postupila savesno imajući u vidu veliki značaj i vrednost našeg nacionalnog blaga koje se nalazi u Narodnom muzeju - rečeno nam je u Pravobranilaštvu.

Umetničko blago u sanducima i kutijama

Zbog upozoravanja da lokacija na kojoj je izgrađen depo nije bezbedna za čuvanje nacionalnog blaga (o čemu je postojala i zvanična analiza bezbednosti, svojevremeno zavedena kao službena tajna), "Kunsttrans" je tužio i "Novosti", a naš list je ovaj spor dobio. Tokom trajanja parnice bila je doneta privremena mera po kojoj našim novinarima nije bilo dozvoljeno da u svojim tekstovima pominju austrijsku firmu i njenu podružnicu.

- Činjenice su da je "Kunsttrans" zaključio ugovor sa našom državom pre nego što je postojao depo, čak i pre nego što je bilo precizirano gde će biti izgrađen - kaže advokat Mirko Mrkić, pravni zastupnik našeg lista u ovom sporu. - Nakon zaključivanja ugovora, koji je finansijski diskutabilan za državu, izgrađen je depo u Velikom blatu. Javnost je imala pravo da zna da bi nacionalno blago moglo da bude smešteno u depo ugrožen mogućim izlivanjem reke iz korita, a i sam sud je, u drugom stepenu, konstatovao da je to informacija od javnog interesa.

Prema mišljenju našeg sagovornika, sasvim je sigurno da bi se austrijske vlasti ponele na isti način da su uloge suprotne.

- Da li bi, na primer, austrijska država zabranila najtiražnijim austrijskim novinama da izveštavaju austrijsku javnost o srpskom depou u kom treba da se čuva austrijsko nacionalno blago, a koji se nalazi nadomak Beča u močvarnom području koje žitelji zovu Veliko blato, po osnovu ugovora koji je predmet brojnih građanskih i krivičnih postupaka - zaključuje Mrkić.

STAKLENA KUPOLA I STATIKA

U MANDATU Nebojše Bradića za predsednika UO Narodnog muzeja imenovan je akademik Branislav Mitrović, koji je oformio tim stručnjaka za procenu Rakočevićevog projekta. Oni su osporili projekat za koji je već bilo isplaćeno gotovo milion evra. Utvrđeno je da zgrada nekadašnje Hipotekarne banke nema statičkih kapaciteta da izdrži metalnu konstrukciju staklene kupole. Raspisan je novi konkurs na kome je izabrano rešenje arhitekte Vladimira Lojanice, čiji projekat je trebalo da razradi firma "Mašinoprojekt-Kopring", ali do realizacije nikada nije došlo. Muzej je sa projektantskom firmom potpisao ugovor na 700.000 evra, ali je on raskinut 2014. godine. Do tada im je isplaćeno oko 490.000 evra, ali su raskidom bili u obavezi da vrate oko 326.000 evra.

(Sutra: Skele, satovi i krivična prijava)