Odlazak Filipa Rota, nesuđenog nobelovca

NAGRAĐIVANI romanopisac Filip Rot, po mnogima najveći američki autor današnjice i godinama jedan od najozbiljnijih pretendenata na Nobelovu nagradu za književnost, preminuo je u 86. godini.

Pisac ponikao iz dobrostojeće jevrejske porodice, svetsku slavu stekao je 1969. romanom "Portnojeva žalopojka" ("Portnojev sindrom"), da bi potonja njegova dela odreda ponela najviša američka književna priznanja - od nagrade Nacionalnog kruga kritike za roman "Baština" (1991), preko Foknerove i nagrade PEN za delo "Operacija Sajlok" (1993), do Pulicerove nagrade za "Američku pastoralu" (1998). Ovaj poslednji, jedan je od sedam Rotovih romana ili priča koje su zaživele i na velikom platnu.

Ipak, po oceni Petra Živadinovića, našeg uglednog izdavača čija je "Paideia" godinama "otkrivala" Filipa Rota ovdašnjem čitalaštvu, ovaj veliki pisac nije doživeo recepciju kakvu njegovo delo zaslužuje.

- Rot se mahom bavio problemima odrastanja i formiranja ličnosti u jevrejskoj zajednici ali i mnogo šire. Jer, sudbine tih mladih ljudi koje on opisuje su do te mere nalik sudbinama mladih svugde u svetu i u drugim zajednicama, da su gotovo univerzalne - navodi Živadinović. - Neverovatna je ta Rotova spisateljska veština da opiše život, ličnosti i stvarne događaje, istovremeno dajući briljantne filozofske, pa i religiozne uvide i dubinski ulazeći u probleme društva današnjice, ne samo američkog. Nadam se da će i kritika i čitaoci tek, makar i sada, na pravi način otkrivati dela ovog nesuđenog nobelovca.

PROČITAJTE JOŠ - Preminuo Tom Vulf, pisac i pionir "Novog novinarstva"

Rot se iz javnosti potpuno povukao pre nekoliko godina kada je, ušavši u osamdesetu, odlučio da se ponovo posveti - čitanju omiljenih knjiga. Svoj odlazak u književnu penziju najavio je rekavši da je roman "Nemeza", objavljen 2010. godine, njegova poslednja knjiga.

PARADOKS "SINDROMA"

ROMAN "Portnojev sindrom", nastao pod uticajem seksualne revolucije, ispovest je jednog erotomana koju je Rot ispisao samo prividno naturalistički, istovremeno pružajući duboku, sarkastičnu i duhovitu kritiku američkog društva - navodi Živadinović. - Nažalost, taj se roman kod nas prodavao stotinu puta manje od jedne beznačajne knjige za koju se pročulo da je erotska i to je svojevrsni paradoks našeg vremena.