Kulture se najlakše lišavamo

KAKVE veze indijska filmska industrija ima sa premijerom u nacionalnom teatru otkriće nova predstava na repertoaru kuće - predstava "Bolivud", po tekstu i u režiji Maje Pelević. Dobitnica nagrada "Slobodan Selenić", "Borisav Mihajlović Mihiz" i Sterijinog priznanja za domaći dramski tekst, za scenu Narodnog pozorišta napisala je komad "Možda smo mi Miki Maus", režirala predstavu "Moje nagrade" (po tekstu Tomasa Bernharda), dok će ovog puta sopstveni komad postaviti prekosutra na Scenu "Raša Plaović" nacionalnog teatra.

Pročitajte još: Nataša Ninković: "Žanka" je moj Oskar (VIDEO/FOTO)

- Naslov je proizašao iz teme komada. U mali grad na granici zemlje stiže vest da dolazi bolivudski producent koji u napuštenoj fabrici "Mladost" želi da napravi studio i uposli lokalne glumce, s velikim brojem statista - kaže Maja Pelević. - Zašto baš tu? Zato što su mali gradovi u Srbiji najviše devastirani privatizacijom, u njima vidimo najveće posledice tranzicije...

Autorka u formi bajke priča ovu priču, inspirisana stavom filozofa Borisa Budena da smo se našli u poziciji da izbrišemo svoju prethodnu istoriju i sve što smo u njoj naučili, vraćajući se u stanje deteta u pelenama: učimo prve korake o demokratiji, kao da pre toga o njoj ništa nismo znali.

- Zanimljivo mi je da se žanrovski poigravam sa formom bajke, mjuziklom, komunističkom priredbom, u kombinaciji sa elementima kabarea i neke vrste "montipajtonovskog" humora. Predstava će biti mjuzikl, napisala sam za nju dvanaest songova u rimi, a muziku je komponovala Ana Đorđević.

Pročitajte još: Kraljević Marko odlazi u Bolivud

Izazov je bio, kako naglašava Maja Pelević, postaviti glumce u poziciju da igraju - glumce. Oni pristaju na kompromise, prinuđeni da se prilagođavaju okolnostima ne bi li ostvarili golu egzistenciju.

- Jedni drugima podmeću nogu, pokazujući licemerje, neljudskost, sebičluk, prevrtljivost. Sve zarad sopstvenog interesa! Nije to slučaj samo s umetnicima, svako će se u ovoj priči prepoznati. Kao što znamo, s kulturom se najlakše mešetari, manipuliše, potkusurava. Nje se društvo najlakše i lišava. Tako jedan od songova glasi: "Ona nije ni hleb ni vazduh koji ćeš da dišeš, s platnog spiska prvo ćeš da je izbrišeš". Uostalom, u kulturi se radi ili iz ljubavi (a bez para, uz najniže uslove rada), ili se zbog novca pristaje na stvari koje, u normalnim okolnostima, nikada ne bismo radili.

Junaci "Bolivuda" dovedeni su u razne situacije, pojačane do apsurda, a sve zarad preživljavanja:

- Prave priredbu dobrodošlice za bolivudskog producenta, onako kako oni zamišljaju da treba da izgleda - sa elementima indijske kulture i Bolivuda. Kite se tuđim perjem ne bi li se dodvorili producentu, što je u širem smislu slika našeg društva, spremnog na razne vrste kompromisa i dodvoravanja... I dalje nisam sigurna da li komad ima srećan ili nesrećan kraj. Publika je tu da proceni. Ipak, želeli smo da pružimo neku vrstu nade da ćemo u budućnosti moći da prisustvujemo građenju jednog boljeg i pravednijeg sveta. I to ne na krhotinama sadašnjeg, već na drugačijim, novim temeljima.

Kako saznajemo, prvobitan naziv komada bio je "Bolivud je topliji od smrti", ali će se tako zvati samo poslednji song u predstavi.

Foto Narodno pozorište Scena iz predstave "Bolivud"

- U njemu se govori o apsurdnosti prodaje svega, pa i sopstvenih ideala. S druge strane, osvešćujemo mogućnost promene takvog odnosa prema društvu, ali ne iz sopstvenih interesa. U neoliberalnom kapitalizmu mislimo samo na ličnu korist umesto na kolektivni interes. Nekada je on bio ugrađen u sam društveni sistem. I ako je išta pozitivno u našoj priredbi za bolivudskog producenta je što je ona neka vrsta zajedništva i kolektivnog rada. A to je i jedini put do pravednijeg društva...