Dnevnik zabluda: Kultura sećanja i ideologija

Posebno mesto u našoj spomeničkoj kulturi zauzima ideologija. Dok se mali broj spomenika u Srbiji bavi estetikom, ideologija je prisutna na većini spomeničkih znamenja. Ona je karakteristika mnogih društvenih modela, a bez njenog razumevanja nije moguće shvatiti istoriju, niti pratiti razvoj i opštu dekadenciju naše kulture. Ova iskrivljena slika stvarnosti, prilagođena političkim vrednostima i interesima, različita je u skladu s promenama politike. Istoriju ideologija u Srbiji najbolje vidimo na kulturnoj zaostavštini.

Pažnju medija privukla je vest da je delegacija Vojske Srbije nedavno posetila Ravnu goru, gde je položila venac na spomenik Dragoljubu Mihailoviću. Time je odala počast četničkom generalu osuđenom i streljanom 1946. zbog navodnih “ratnih zločina i saradnje sa okupacionim vlastima”. Vojska Srbije je tom prilikom boravila na spomen-kompleksu “Ravna gora” podignutom devedesetih u slavu srpskih četnika i đenerala Draže. Kompleks sadrži spomenik Draži Mihailoviću beogradskog vajara Dragana Nikolića iz 1992, Hram Svetog Đorđa izgrađen po planovima arhitekte Predraga Ristića i Spomen-dom podignut 1998-2000. po pojektu arhitekte Spasoja Krunića. Simboličnim činom poklonjenja, Vojska Srbije je ukazala poštovanje đeneralu koji je 13. maja na Ravnoj gori “poveo prvi ustanak protiv fašizma u tada porobljenoj Evropi”.

PROČITAJTE JOŠ: DNEVNIK ZABLUDA: Francusko-srpske kulturne veze

Draža Mihailović je 2015. rehabilitovan jer se “sud nije bavio pitanjem da li je on bio ratni zločinac, već isključivo da li je imao fer suđenje”, a odlazak predstavnika Vojske Srbije na poklonjenje četničkom đeneralu uzburkao je duhove. Ali spomenik spornom četničkom vođi podignut na Ravnoj gori nije jedini. Dok je u Hrvatskoj još 2004. dignut u vazduh čuveni Augustinčićev spomenik Titu ispred njegove rodne kuće u Kumrovcu, spomenike Draži Srbi podižu i danas. Pored Ravne gore, spomenike Mihailoviću imaju Niš, Ivanjica, Lapovo; u Republici Srpskoj: Draževina u opštini Višegrad, Brčko, Petrovo na Ozrenu, Bileća; u SAD: Libertvil, Milvoki, Čikago, područje manastira Nova Gračanica na Trećem jezeru, Ilinois; u Australiji: Kanbera, Adelaide, Sidnej; u Kanadi: Hamilton i drugi gradovi.

Nakon što je Vlada Srbije izdvojila 13 miliona dinara za realizaciju spomenika Zoranu Đinđiću, nedavno je u Skupštini grada Beograda podneta inicijativa za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću. Na predlog Socijalističke partije Srbije, Milošević bi uskoro trebalo da dobije spomenik i ulicu u Beogradu, kao “prva žrtva globalizacije”, koji je iza sebe ostavio dva “istorijska postignuća”: Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1244. Srbi ironično ukazuju na “prave spomenike Slobodana Miloševića”, među kojima su: stotine hiljada prognanih tokom ratova devedesetih, hiperinflacija, glad, opšta beda, politička ubistva, odliv i desetkovanje nacije, piramidalna štednja, kriminal...