O kriminalnoj privatizaciji

PREMIJEROM ostvarenja “Okupirani bioskop” rediteljke Senke Domanović, koje je prikazano u okviru Srpskog takmičarskog programa, večeras će se u “Kombank dvorani” završiti 11. međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks.

Priča o bioskopu “Zvezda”, koji je krajem 2014. “okupiran” u zajedničkoj akciji mladih filmskih umetnika i aktivista, predstavljena je medijima u petak, posle novinarske projekcije filma. Kako je istakla rediteljka, ovaj dokumentarac je i svojevrsna hronologija o “nestanku” 14 bioskopa “Beograd filma”, koji su kriminalno privatizovani tokom 2007. godine.

Pročitajte još: EJBEL FERARA SVEČANO OTVORIO BELDOKS: Lepo je u Beogradu (FOTO)

- Počela sam da snimam već prve večeri ulaska u zapušteni prostor bioskopa “Zvezda” u centru Beograda, i sama sam bila učesnica njegove okupacije. Trudila sam se da budem neutralna, na distanci, i da ne učestvujem u raspravama koje su se odvijale, iako sam sve vrlo emotivno doživela - izjavila je Senka Domanović.

Kako je izgledala okupacija, kakve su bile vizije različitih grupacija koje su u tom procesu učestvovale, šta je dovelo do njihovog razilaženja..., ali i zašto ona nije zaživela kako je najavljivano i očekivano u javnosti, o tome govore i neki od glavnih protagonosta u ovom dokumentarcu. Oni ipak smatraju da poduhvat okupacije ne treba smatrati neuspehom, jer su žive ideje koje stoje iza njega.

Na predstavljanju “Okupiranog bioskopa” govorili su i Iva Čukić, učesnica okupacije, i filmski i književni kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević.

PACIJENT KOJI JE ODUMIRAO

PREDSTAVLjANjU ovog dokumentarca prisustvovala je i Milanka Janošević, koja je nekada bila zaposlena u bioskopu “Zvezda”.

- U vreme privatizacije radila sam u “Beograd filmu”, u bioskopu “Balkan”. Bila sam počastvovana što su ti mladi ljudi baš mene pozvali kada su hteli da okupiraju bioskop. Odmah sam došla, jer je “Beograd film” bio pacijent koji je polako odumirao, i okupaciju sam doživela kao oživljavanje tog pacijenta. Mi smo se jako borili, ali nismo imali podršku. Jedini problem je to što se nije našla pravna forma, ali želje i ideje je bilo, i odisalo je mladošću. Da su ti mladi ljudi bili s nama u vreme privatizacije, mislim da Beograd ne bi izgubio četrnaest bioskopa.