Optimisti sa gorkim iskustvom

ŠNAJDERKA sam bila, belo platno šila i momke mlade ljubila - pevuši Larisa sa scene UK "Vuk", na jednoj od poslednjih proba Koljadinog komada "Šuplji kamen", u režiji Tanje Mandić Rigonat. A na sceni, u ambijentu vikend-naselja, tegle s tek spremljenim slatkim od višanja, tri starice (profesorke u penziji) i vremešni gost, violinista, koji unosi slatki "nemir" u njihove redove...

I već posle nekoliko replika jasno je da će ova bravurozna ekipa (Branka Petrić, Rada Đuričin, Ljiljana Stjepanović, Lane Gutović i Katarina Marković) igrati na kartu više! Premijeri (u utorak) prisustvovaće i sam autor, jedan od najboljih savremenih ruskih dramskih pisaca Nikolaj Koljada. I ne dolazi sam, već u društvu takođe poznate spisateljice Ksenije Dragunske.

- Radimo jednu razbarušenu predstavu o smislu života, o tome šta nas čini mladima a šta starima. Priču o ljubavi i čežnji. Reč je, zapravo, o tabu temi: šta s ljudima koji su napunili 65 godina, kad postanu suvišni i nevidljivi - kaže, u pauzi između dve probe, rediteljka Tanja Mandić Rigonat. - Četiri bujna ženska lika, životna, a izvan svih stereotipa. I jedan muškarac, maštar. Kao "Tri sestre" posle sto godina. Koljada se zapravo poigrava sa Čehovljevim motivima i rečenicama.

PROČITAJTE JOŠ - Glumi i živa zmija

NAJNESTAŠNIJU među njima, Galinu, igra Branka Petrić. Okupila je prijateljice, ne otkrivajući pravi motiv: komšiju Igora, kome revnosno zaliva cveće.

- Možda postoji, a ja ne znam, u literaturi komad sa velikim ulogama u tim godinama. Ovo je za nas i jedan ispit kondicije. Sat i po ne odlazimo sa scene. Ne možemo da zapalimo cigaru, popravimo frizuru ili popijemo kaficu u pauzi, iza kulisa - kaže Branka Petrić. - Lane (Igor) nam je od početka priređivao radosti, nežnosti, pa i "šokove". Svaku probu počinjali smo sa smehom. Rada, on i ja odigrali smo toliko puta "Bubu u uhu"... Inače, prvi put sam na sceni sa sjajnom koleginicom Ljiljom i mladom Katarinom, koju je moj Bekim obožavao.

I dok njene prijateljice imaju decu, istina otuđenu od njih, Vera je sama. Živi s mačkom, ponekad odlazi u pozorište, a onda dođe u svoju samoću i plače...

- Ali, ume i da uživa u svojoj izmaštanoj stvarnosti, uz španske serije. Čežnja za ljubavlju nema godine. Ovo je priča o potrebi da živimo, a ne da preživljavamo. Da imamo pravo na život, a da to onima koji nisu u našim godinama nije smešno... - kaže o svom liku Rada Đuričin. - Koljada je rekao da pozorište treba da donese dah detinjstva i potrebu da se gleda u nebo, poželi da poleti. Ja se s tim slažem.

NASUPROT romantičnoj Veri, Larisa je opora, gruba, ponekad cinična. Ipak, i ona ima drugu, lepšu stranu:

PROČITAJTE JOŠ - Nikolaj Koljada: Nismo uzalud braća Sloveni

- Oduševljena sam komadom, glumačkom gardom, atmosferom. Kad sam počela da čitam tekst, pomislila sam, da li je moguće da ponovo igram arogantnu, tešku ženu. Ali i ona ima svoju tugu. Sve smo usamljene, čak i najmlađa, Galinina snaha Natalija. I sve ostavljene. Ipak, i dalje sposobne da vole. Želja za ljubavlju ne prolazi. Njima ništa više ne treba, jer su već dobile svoj dar. Zadovoljne su onim što im se već desilo... Puno je u ovoj priči sete, melanholije, i što je najvažnije, nade.

Blažen među ženama, između dve probe, Lane nudi kolače, ali tvrdo - ćuti. Možda njegov najbolji odgovor leži u jednoj kratkoj opasci na pitanja kako mu je u predstavi, sa koleginicama, pa i u koži lika:

- I ja sam optimista sa gorkim iskustvom...

KO SE KINjI, TAJ SE VOLI

NAJMLAĐU među ženama, podjednako usamljenu i nesrećnu Nataliju, igra Katarina Marković:

- Bezbrižna sam u ovakvoj ekipi. Čak me, verovali ili ne, i Lane voli! Teško mu je da prizna, jer on ide linijom: "Što je više kinjim, više će me voleti!" Valjda se o tome raspitao kod Vlaste (Velisavljevića), s kojim sam već igrala - kaže uz široki osmeh mlada glumica.