Božidar Zečević: Od srpske dinastije napravili parodiju

SERIJA "Nemanjići", koja se umesto planiranog trijumfa i obećanog spektakularnog, epskog projekta, transformisala u fijasko epskih razmera, završila se - a javna debata koju su po završetku prve sezone obećali čelnici RTS je izostala. Baš kao što je izostalo polaganje računa, i finansijskih i svih drugih. Međutim, "Nemanjićima" jeste pošlo za rukom da ujedine naš narod koji iznenađujuće složno, gotovo jednoglasno, smatra da bi bolje bilo da ove, ovakve serije - nije ni bilo. Ipak, rukovodstvo Javnog servisa, autori i urednici projekta, dakle svi oni koji su odgovorni za ovu nacionalnu katastrofu, ponašaju se kao da su "Nemanjići" doživeli nacionalni trijumf i najavljuju - novu sezonu!

Ovako govori Božidar Zečević, filmski znalac, vodeći srpski filmolog, istoričar filma, dramaturg i reditelj.

- Pošto su direktor RTS, pisac scenarija i pojedini glumci i dalje jedini koji su o ovom projektu izrekli pokoju lepu reč, pošto serija nije doživela nijednu relevantnu pozitivno intoniranu kritiku, već je ujedinila narod protiv sebe - ovo je zaista bahatost i drskost bez premca.

PROČITAJTE JOŠ - OŠTRE KRITIKE NA RAČUN "NEMANjIĆA": Očajan promašaj velike teme

* Šta je ono što biste pitali čelnike RTS i autore serije, u toj obećanoj, a neodržanoj javnoj debati?

- Najpre to - zašto je ova, ovakva serija, uopšte snimljena. Naravno da država treba da podrži snimanje ovakvih značajnih projekata na velike istorijske teme, i sjajno je što su naše država i televizija smogle snage za takav poduhvat, ali kada ulazite u nešto tih razmera, morali biste u najmanju ruku imati ideju o tome šta tačno radite i zašto. Upravo je sve to ovde izostalo i ja sve pomenute javno pitam: zašto je ovo snimljeno, na ovakav, diletantski način?

* Šta su osnovne, suštinske zamerke seriji za koju kažete da je manjkava gotovo gde god da pogledate?

- "Nemanjići" nam ne saopštavaju niti jednu bitnu duhovnu ni istorijsku činjenicu. U seriji duhovnosti nema ni za lek, ona nam ne kazuje ama baš ništa o onolikoj nemanjićkoj zadužbini, od kamena i od duha. Pre svega, serija nema generalni plan, ne kazuje nam ko su Nemanjići, kako se rodila dinastija koja jeste ujedinila zemlju i stvorila snažnu kraljevinu. Za volju istorije, valja reći da Stefan Prvovenčani nije bio prvi kralj, no jeste bio najvažniji, jer je sledio Nemanjino veliko državotvorno delo. Stefan Nemanja koji nam je prikazan u seriji, međutim, nekakav je matorac koji se muči, jer ne može da nagura čukljeve u vizantijske cipele. Stefan Prvovenčani je srednjovekovni Džimi Barka, ličnost bez svojstava, krajnje marginalni lik, kog ako zavolite, volite ga jer je gubitnik.

PROČITAJTE JOŠ - "NEMANjIĆI" IZAZVALI ŽUČNU POLEMIKU: Otkud Nemanji "bre" i "petlja"

* Koliko je opštem, lošem utisku o seriji doprineo scenario koji je pisao Gordan Mihić?

- Radnja je ravna kao daska, to je samo nizanje epizoda bez uspona, padova, kontrapunkta. Mihić je sjajan pisac, koji će, nažalost, ostati upamćen po ovom fijasku epohalnih razmera, jer mu je povereno nešto što ne ume da radi. Pritom, Mihić ne zna drugi jezik. Scenario nije trebalo pisati na staroslovenskom ili crkvenosrpskom, ali mogao je da predstavlja divan izazov za nekog drugog pisca, da se pronađe nekakav lep, prihvatljiv idiom, razumljiv i blizak današnjem gledaocu, umesto jezika beogradskog buvljaka.

Neverovatno je i nedopustivo, takođe, projekat ovih razmera poveriti u potpunosti nepismenom reditelju koji kao da je propustio svaki čas filmske režije na kome se uče osnove - počev od tzv. rampe, pravila koje on u seriji krši nebrojeno puta i čini je negledljivom.

PROČITAJTE JOŠ - "NEMANjIĆI" OPET ZAPALILI INTERNET: Stefan: Raška, gde si bila? ; Raška: Piškila sam!

* Šta su sve kreatori serije propustili da pomenu?

- Miroslavljevo jevanđelje, naša sveta knjiga koja pleni bezmernom lepotom, u seriji je obična stvar u kutiji, mi ga ne vidimo. U eri 3D i beskrajnih mogućnosti da se prikažu te stranice neuporedive lepote, taj jedinstveni produkt zagrljaja Istoka i Zapada, Jevanđelje je jedna drvena škatula. Skupa, ukrašena - ali, ipak, kutija.

U "Nemanjićima" ni reči gotovo da nije bilo o pismenosti, ni pomena o neimarstvu, niti o srpskoj crkvi i pravoslavlju.

Studenicu vidimo tek u dva-tri kadra, Đurđeve stupove tek na samom kraju, dok od Hilandara vidimo samo skele.

* Posebne zamerke upućujete na odabir lokacije koju su u seriji predstavili kao mesto u kom su stolovali Nemanjići?

- Nemanjići žive u brvnari, u šumi, za koju znamo da je Lipovička, te nas to dodatno iritira, očekivano. Mesto koje je bilo mozak države, centar, dvor, generalštab i šta sve ne, predstavljeno je kao - rupa!

Pritom, mi imamo svoj Rim, na području Novog Pazara, koji još nije otkopan. Nemanjina prestonica Deževa u "dolini kraljeva" podno Golije je danas pod kupusom, što je nedopustivo, Starom Rasu se ne može prići, a istraživanja su zaustavljena porukom da je "dosta bilo srbovanja", što je takođe nedopustivo. Ipak, imali su toliko mogućnosti da iskoriste neki od objekata koji su pripadali Nemanjićima i toj epohi, a umesto toga - Nemanjići žive u toj rupi u Lipovičkoj šumi!

Tamo je želela da ih smesti "druga Srbija", da odande više nikada ne izađu i da takvi ostanu u svesti današnjih naraštaja.

* Primetan je izostanak velikih objekata u celoj seriji ali i svega "epskog" što smo očekivali?

- Nema velikih bitaka, vrti se pedeset istih statista i trinaest istih šlemova. Celu šestu i sedmu epizodu Stefan i Raška bazaju po nekim bespućima, čime je Mihić pokušao da reciklira svoju staru matricu Džimija Barke i primeni je u ovoj seriji. Nagazili su na veliku lovu, koju se sad spremaju ponovo da uzmu ako ih neko ne spreči, i snimili jeftin projekat dok je novac isisan u starom, oprobanom maniru u kom se kod nas izveštio ceo jedan sloj "filmskih radnika". I pritom su uništili veliku šansu i još veću temu na dug period.

* Kome su ti, tako prikazani "Nemanjići", uopšte u interesu?

- Drugosrbijancima koji su ih i prikazali takvima. Ideja i cilj druge Srbije, moćnika koji vladaju tom duhovnom petom kolonom, i koji i te kako imaju uticaj u filmskom i televizijskom svetu, jeste da ponište srpsku prošlost, da našu istoriju umanje, obesmisle, marginalizuju i ismeju. To su isti oni kojima odgovara da nas u Kanu, upravo ovog trenutka, predstavlja film o hladnjači punoj albanskih leševa. Zato i ova serija, na našu žalost i sramotu, deluje kao parodija, iako ona to nije.