Rut Bekerman: Svet je i danas pun Valdhajma

KURT Valdhajm je u tadašnjoj FNR Jugoslaviji još 1947. stavljen na listu ratnih zločinaca, koja je dostavljena Ujedinjenim nacijama, ali je posle nepune godine njegovo ime bilo izbrisano sa ovog spiska. Istražujući materijale za film "Valdhajmov valcer" nisam saznala zašto se to dogodilo, kao i apsurd što je jedna od prvih zemalja koju je posetio ovaj bivši nacista bila upravo Jugoslavija, gde ga je 1977. Tito čak i odlikovao. Verovatno su u igri bili neka korupcija, mito, ucene - kaže u razgovoru za "Novosti" legendarna austrijska rediteljka Rut Bekerman.

Njen dokumentarac "Valdhajmov valcer" priča o nacističkoj prošlosti nekadašnjeg generalnog sekretara UN (1972-1981) i predsednika Austrije (1986-1992), ovenčana nagradom Zlatni medved na ovogodišnjem Berlinalu, imala je dve premijerne projekcije na festivalu Beldoks. Treća je najavljena sutra u bioskopu "Sinepleks Ušće", a dokumentaristkinja svetskog ugleda ističe da bi svaki čovek trebalo kritički da se suoči sa prošlošću svoje zemlje.

Ovaj izuzetni "valcer s prošlošću" počinje izborom Valdhajma za predsednika Austrije 1986, koji je bio zasenjen otkrićima da je bio obaveštajni oficir Hitlerovog Vermahta, član štaba ozloglašenog generala Aleksandra Lera, da je učestvovao u borbama na Kozari 1942, kada je nekoliko hiljada srpskih civila, žena i dece oterano u Jasenovac, da je bio odgovoran za deportaciju Jevreja iz logora NDH u Solun..., i da je sve vreme lagao o prirodi svoje vojne službe i članstva u Nacističkoj partiji. Proteste austrijskih građana protiv Valdhajma, Rut Bekerman, koja je 1986. i sama bila aktivistkinja, snimala je kamerom.

- Kada je Valdhajm, uprkos svojoj biografiji, 1971. postao četvrti generalni sekretar UN, svetu više i nije bilo važno šta su neki ljudi radili Jevrejima ili Romima i ostalim žrtvama. O ratnim zločinima je zaista počelo da se govori tek osamdesetih godina 20. veka, dakle, dosta kasno, a afera o nacističkoj prošlosti Valdhajma veoma je važna za Austriju. To je bila tačka preokreta u načinu na koji je Austrija mislila o sebi. Jer, do sredine osamdesetih, moja zemlja se "prodavala" kao prva žrtva nemačkih nacista, a od ove afere počelo je sasvim različito mišljenje o tome, započela su brojna istraživanja, i to je bio začetak civilnog društva u Austriji. Ljudi koji se vide na kraju mog filma bili su u pokretu otpora protiv nacizma, i prvi put su izašli napolje i o tome govorili javno - kaže rediteljka, ističući da je danas prisutan stav da Austrija nije bila žrtva, nego da je bila kriva, kao i Nemačka.

Rut Bekerman kaže da nije bila zainteresovana da se priča o Valdhajmu pretvori u film, ali da je pre četiri godine započela rad na njemu, zato što su neki mladi ljudi, koji u to vreme nisu bili ni rođeni, želeli da saznaju šta se desilo.

- Prikazala sam im dokumentarni materijal koji sam 1986. snimila na ulicama Beča, i oni su bili prilično šokirani tim populizmom i antisemitizmom. Insistirali su da je veoma važno da napravim film o tome, a kad sam počela dalje da istražujem, otkrila sam činjenice koje do tada nisam znala. Dokumentarac sam stavila u međunarodni kontekst, da pokažem ne samo austrijsku stranu svega nego konfrontaciju različitih pogleda na tu aferu. Ali "Valdhajmov valcer" je, pre svega, film o lažima danas.

Na pitanje da li to znači, kako se stereotipno smatra, da su ljudi loši đaci istorije, jer im se ona iznova ponavlja, rediteljka ističe da ona ne smatra da čovek može da uči iz istorije.

- Mislim da sadašnjost prepravlja istoriju, da je ponovo piše. Jer, uvek nas što nam treba sada tera da gledamo u prošlost. Sada u Austriji imamo situaciju da možemo da pričamo o nacističkom periodu i da ga istražujemo koliko hoćemo, ali pre četrdesetak godina, kada su svi ti ljudi bili živi, nismo mogli. Danas vidimo da su u mnogim zemljama sveta na visokim državničkim funkcijama ljudi sa sumnjivim biografijama, da ih uvažavaju lideri drugih zemalja, kao i Valdhajma nekada, da se njihove biografije "ispravljaju u hodu", i da oni samo "presvlače dresove". Ima mnogo Valdhajma među nama živima, i zato u gotovo svim zemljama sveta postoji interesovanje da se prikaže ovaj film.

Kao jedini način da se zaustavi ta "tradicija Valdhajma" i lažnih, fabrikovanih političkih biografija, Rut Bekerman vidi u tome da da se mladi ljudi angažuju, da izađu u javnost i da glasno kažu "ne!".

- Nažalost, danas više nema energije bunta, jer nema ni humane ideje sveta.

Josip Broz i Kurt Valdhajm / Foto Dokumentacija "Borbe"

POPULISTIČKI MEHANIZAM

AKTUELNOST priče o Valdhajmu pojačava činjenica da populističke floskule kojima se on služio u svojoj predsedničkoj kampanji vidimo svuda oko nas i danas.

- Ljudi su na neki način stalno uplašeni, i traže snažne vođe. Možda se to dešava i zato što je poslednji veliki rat bio davno, i ta priča je sada dosadna - kaže rediteljka. - S druge strane, ideologije komunizma i socijalizma su nestale, nema nove pozitivne vizije sveta, i onda je veoma lako reći ljudima da su emigranti krivi za to što su oni u svojim zemljama izgubili posao, reći im da su oni dobri, a svi oko njih loši, i to je uvek isti populistički mehanizam. Valdhajm je dobio izbore time što je rekao da su Amerikanci i Jevreji loši, da austrijski narod mora da se drži zajedno i da glasa za njega. I ljudi su to uradili.