Soledad Puertolas: Prava ljubav je nekad samo čežnja

MADA je “Gospođa Berg” prvo delo Soledad Puertolas (1947) prevedeno na srpski, njena autorka u rodnoj Španiji već decenijama unazad slovi za jednu od najcenjenijih savremenih književnica. Autorka je tridesetak romana, zbirki priča, eseja, dobitnica je brojnih nagrada... a potvrda njenog ugleda stigla je 2010. kada je kao tek peta žena postala član Španske kraljevske akademije.

Roman “Gospođa Berg” koji je, u izdanju kuće “Štrik”, i u prevodu Danijele Pejčić, nedavno objavljen kod nas, smatra se jednim od njenih najboljih dela. Autorka otkriva intimni pogled na svet, ali iz muške vizure. Glavni junak Mario priseća se svojih susreta sa gospođom Martom Berg, majkom svog druga, ali i ženom svojih snova. Ona je dama nedefinisanih godina, ali za Marija večno mlada. Susreti sa Martom, u razmaku i po nekoliko godina, pokazuju Mariovu intimnu evoluciju, ali i čežnju za onim nečim što nam ceo život izmiče.

PROČITAJTE JOŠ: Matija Bećković piše za "Novosti": Šest portret

Ekskluzivni intervju za “Novosti” sa Soledad Puertolas počeli smo pitanjem o neuobičajenoj metodi - da književnice pišu romane iz muške perspektive.

* Zašto ste izabrali ovaj, po mnogima, “teži” put?

- “Gospođa Berg” nije jedino delo u kome sam pisala iz vizure muškog junaka. U svom prvom objavljenom romanu “Dvostruko naoružani razbojnik”, iz 1979. godine, takođe sam odabrala da narator bude muškarac. Jednostavno, osećam se dobro dok pišem. Takav način pripovedanja daje mi neophodnu distancu prema likovima. Obojica junaka (i onaj iz “Razbojnika” i onaj iz “Gospođe Berg”) su ćutljivi, ne govore mnogo, ali kriju mnogo toga. Poistovećivanje koje kao autorka neminovno imam prema svojim likovima ne zavisi od njihovog roda, odnosno, pola. U oba slučaja, izbor muških junaka nije bila unapred osmišljena odluka, već čist instinkt.

* U “Gospođi Berg” ima mnogo tuge i bola. Gotovo svi junaci pate zbog nečega. Da li ste želeli da imitirate život pun patnje?

- Pretpostavljam da je patnja u ovom romanu odraz mog viđenja sveta u vreme pisanja “Gospođe Berg”. Tada je u mom životu bilo mnogo bola, i fizičkog, i duševnog i moralnog.

* Šta je Marta Berg u Mariovom životu - (mladalačka) čežnja ili njegova srodna duša?

- Ona je nedostižni ideal. Ona je neko ko ga razume. Ali, ponajviše, ona je enigma. Moglo bi se reći da je to tema celog romana: kako prihvatiti tajne drugih i kako razumeti misteriju samog života.

* Može li u 21. veku iskrena, velika ljubav biti samo platonska, poput one između Marte i Marija?

- Naravno da može. Samo će okolnosti biti drugačije. I tako je oduvek. Svaki slučaj je priča za sebe. Platonska ljubav, odnosno, ona koja se nije ostvarila na seksualnom planu, česta je pojava među ljudima. Nisu sve ljubavne priče potpune.

* Mnogi kritičari smatraju da je Mario anti-heroj. Šta je on za vas?

- Ne znam da li mogu da ga osudim. Kao pisac, veoma sam vezana za svog junaka-naratora. Razumem ga, ali ne dajem mu savete, niti ga menjam da bi se uklopio u neku određenu sliku. Bar ne svesno ili ne tako očigledno. Roman je namenjen čitaocima koji mogu, ali ne moraju da se identifikuju sa likovima. Nije mi bila namera da predstavim neki model ponašanja, ni heroja ni antiheroja. Ovo je priča o sazrevanju, učenju i potrazi za smislom.

* Mario je okružen ženama koje su, čini se, mnogo hrabrije od njega, spremne da uzmu život u svoje ruke, da rizikuju...?

- Bojim se da nema pravog odgovora na to pitanje, morali bi da analiziramo jednu po jednu junakinju. Ali, istina je da su mnoge od njih ispale hrabrije od glavnog junaka. Nije mi to bila namera, jednostavno, priča me povukla u tom smeru.

PROČITAJTE JOŠ: MEĐUNARODNI SAJAM KNjIGA U TEHERANU: Otvoren štand Srbije

* “Gospođa Berg” je napisana pre gotovo dve decenije. Da ste je pisali danas, šta bi se promenilo u odnosu Marte i Marija?

- Danas je sigurno ne bih napisala! Svaki roman je, na izvestan način, delić mog života. Ne bukvalno, već je moj književni i moralni odraz u tom trenutku. Nemam nikakvu želju da se vraćam u prošlost. Ima mnogo stvari koje želim da istražim u danima koji dolaze. Nije reč o konkretnoj temi za roman, više je osećaj, želja, ideja. Kada pročitam stranicu starog romana, vidim sliku sebe dok je pišem, a to me onda tera na preispitivanje - ko sam i kakva sam bila tada, i tako ukrug...

ŠPANSKA AKADEMIJA NE VOLI ŽENE

* JEDNA ste od samo pet žena u Španskoj kraljevskoj akademiji (RAE). Kakva je pozicija žena u tamošnjim akademskim krugovima (i naučnim i književnim)?

- Ulazak žena na teritorije koje su muškarci zauzimali vekovima unazad je izuzetno spor i pun prepreka. Nekad je jako teško promeniti tok istorije. Ali, kada govorimo o polju koje se tiče intelektualnih sposobnosti, tu bi trebalo da ima mnogo više širine i razumevanja - zašto onda prepreke i dalje postoje? To je neobjašnjivo i vrlo uznemirujuće. Predrasude postoje i dalje. Ljudski mozak, prečesto, odbija promene. Ljudi su u suštini veoma komplikovana bića.