VELIKU salu Višeg suda u Nišu gotovo šezdeset godina krasi veličanstveno delo Bože Ilića "Boj na Čegru", slika dimenzija 6,5 x 3,5 metara, tako da sudnicu u kojoj se sudi za najteža krivična dela čini jedinstvenom u Srbiji.

Poznat i kao srpski Delakroa, čuveni jugoslovenski slikar herojski boj Stevana Sinđelića 1809. u Prvom srpskom ustanku naslikao je davne 1953. godine, na inicijativu njegovog prijatelja i tadašnjeg predsednika Sreskog suda u Nišu, profesora dr Dimitrija Kulića, za potrebe grada.

KAKO objašnjava vrsni poznavalac dela Bože Ilića, akademski slikar iz Niša Miodrag Daja Anđelković, umetniku je bilo potrebno gotovo godinu dana da završi ovo delo. I rukovodstvo sreza je redovno tada dolazilo da vidi kako napreduje slikanje.

- Obično bi upitali Ilića: "Božo, biju li se?", a on bi im odgovorio: "Biju se, ali to je tek početak, na kraju će biti na stotine mrtvih" - priča Anđelković.

On pojašnjava da na slici nema stotinu mrtvih, ali ima mnogo sablji i odsečenih glava, zbog čega veruje da je u kompozicionom smislu nastala po uzoru na Pikasovu "Gerniku".

PROČITAJTE JOŠ - Karađorđe nadživeo zaborav

- Što se tehnike tiče, realizovana je u jedinoj mogućoj tehnici za taj format, emulzionom temperom sa uljem, a to je vrsta tempere koju je, između ostalih, koristio i Rubens. Oružje ovde nosi čitav unutrašnji ritam, ritmička razigranost počinje od igre kopalja kao kod Paula Učela, a završava se ritmom koji se sreće kod Ežena Delakroa - zaključuje Anđelković.

ANĐELKOVIĆ podseća i da je vreme kada je slika nastala bilo zapravo vreme teške izolacije naše zemlje pod Staljinovim snagama, kada je udarna partijska dužnost bila da se podigne nivo građanske kulture, pa je s tim ciljem i nastala slika u tadašnjem srezu.

Miodrag Daja Anđelković

Do danas najveće platno u Nišu, ali i jedno od najvećih u čitavoj Srbiji (možda dimenzijama još može da parira čuvena slika Petra Lubarde "Industrijalizacija", koja će od utorka ponovo krasiti hol beogradskog Doma sindikata), najpre je bilo izloženo na zid ondašnje sale Sreskog narodnog odbora (sada Velika sala Univerziteta u Nišu).

Iz nepoznatih razloga slika je uklonjena šest godina kasnije u podrum zgrade, odakle ju je od sigurne propasti spasao upravo profesor prava dr Dimitrije Kulić, predloživši Sreskom narodnom odboru da sliku ustupi Okružom sudu.

Slika je odmah okačena na čeoni zid sale Višeg suda, gde je na licu mesta rađena restauracija. Od tada pa do danas tu stoji kao najveća kulturna vrednost u sudskoj zgradi.

"VJAZMA"

JEDAN od najtalentovanijih srpskih slikara, rođen 17. aprila 1919. godine u selu Žitni Potok kod Prokuplja, u zaseoku Simonovce, Boža Ilić je tvorac slike u Nišu, nešto manjeg formata koja je, kako ocenjuje Anđelković, još bolja i vrednija od "Boja na Čegru".

- To je "Vjazma", posvećena jednom herojskom događaju, rađena u socrealističkom maniru, ali sa snažnim romantičarskim zanosom. Čuva se u suspendovanom prostoru Narodnog muzeja, koji nije galerijski. Razlog što je ovo izuzetno Ilićevo delo i dalje daleko od očiju javnosti je zato što ne postoji adekvatan prostor u kom bi ona mogla da bude izložena - kaže Anđelković.

VOJVODA SINĐELIĆ NADAHNjUJE SUDIJE

PREDSEDNIK Višeg suda u Nišu Zoran Krstić kaže da monumentalno delo Bože Ilića u sali Palate pravde u Nišu decenijama taj prostor čini posebno svečanim.

- Ne samo svojim bojama i prizorima bitke za oslobođenje Niša, već i zbog herojskog podviga vojvode Sinđelića, koji je, našavši se u opsadi mnogobrojnih turskih vojnika, pucao u barutanu, svestan da žrtvuje sebe i svoje saborce. Njegov čin, kojim je pokazao da sloboda nema cenu, posebno inspiriše i nadahnjuje nas koji imamo privilegiju da sudimo u sudnici u kojoj se nalazi ova slika - kaže Krstić.