Maratonci opet trče počasni krug u Kinoteci

KULTNI film “Maratonci trče počasni krug” iz 1982, snimljen po istoimenoj drami Dušana Kovačevića, koji je napisao i scenario, u režiji Slobodana Šijana, doživeće novu premijeru u digitalno restauriranoj verziji večeras u 20 sati, u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ovaj događaj deo je projekta “Vip Kinoteka”, kojim će najvažniji srpski i jugoslovenski filmovi biti sačuvani kao kulturna baština, a posle “Ko to tamo peva” ovo je drugo remek-delo sa potpisom Kovačević-Šijan koje stiže pred publiku u novom “ruhu”.

PROČITAJTE JOŠ: Slobodan Stefanović: Ne sanjam Hamleta

- Drago mi je, naravno, što su se i “Maratonci” našli na listi deset filmova koji će prvi biti digitalizovani, zapravo, spaseni od propadanja, i taj projekat je dobar putokaz da se sačuvaju neke dobre stvari u našoj zemlji - kaže Kovačević, za “Novosti”. - Ali, tu “slavu” sa “Maratoncima” ja sam iživeo sa predstavom, koja je u Ateljeu 212 igrana skoro deset godina pre nego što je snimljen film. Tada je to meni izuzetno mnogo značilo, jer su “Maratonci” bili moja prva drama koja je doživela premijeru na toj sceni. Posle su došli “Radovan Treći” i sve ostale stvari, ali za život jednog pisca je najbitnija ta prva pojava - ističe Kovačević.

Podsećajući se da su se “Maratonci” igrali gotovo 13 godina, i uvek na “kartu više” (premijera u režiji Ljubomira Mucija Draškića bila je februara 1973, a poslednje izvođenje juna 1985), da je on dobio Sterijinu nagradu za komediju, a Bora Todorović za najbolju ulogu, Kovačević kaže da su u rad na njihovoj filmskoj verziji ušli sa već proverenim i jako poznatim materijalom. Film je doživeo još veću slavu, prikazivan je i nagrađivan na domaćim i mnogim svetskim festivalima - u Puli (Zlatna arena Jelisaveti Seki Sablić, Briselu (nagrada za najbolji film), Marselju (prva nagrada za scenario), Montrealu (Specijalna nagrada žirija), Los Anđelesu, Kairu... Sve što se događalo sa tim filmom, ali i sa drugim dramama koje je napisao, za Kovačevića, kako kaže, ipak nikada neće imati taj značaj, radost i tu težinu, kao što je bila premijera “Maratonaca” u Ateljeu.

Dušan Kovačević / Foto Tanjug

Ono po čemu mu je danas najvažniji ovaj film je fantastična ekipa legendarnih glumaca - Pavle Vuisić, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Jelisaveta Seka Sablić, Milivoje Mića Tomić, Melita Bihalji..., a to što su replike iz “Maratonaca” ušle u svakodnevni život mnogih generacija gledalaca, Kovačević objašnjava univerzalnošću te priče.

PROČITAJTE JOŠ: KNjIŽEVNI MARATON: 24 sata poezije i proze

- Ljudi se prepoznaju, i neki put se našalim kad čujem klince na ulici kako viču neke pozdrave ili neke povike, rečenice, što je deo popularnosti tog filma.

U autorskoj ekipi kultnog ostvarenja su i direktor fotografije Božidar Bota Nikolić, montažer Ljiljana Lana Vukobratović, kompozitor Zoran Simjanović, scenograf Milenko Jeremić, a producent “Maratonaca” je “Centar film” iz Beograda.

DIKLIĆ: SANjAO SAM MIRKA TOPALOVIĆA

BOGDAN Diklić je ulogom Mirka Topalovića takođe ušao u antologiju, i kako ističe, činjenica da “Maratonci” traju decenijama već sama po sebi govori o njihovoj važnosti.

- Mnogo volim Mirka Topalovića - kao student druge godine glume, dvadeset osam puta sam gledao “Maratonce” kao predstavu u Ateljeu, i čeznuo upravo za tom ulogom. Nisam ni sanjao da će mi se desiti u životu, ali na filmu, gde sam radio sa vrhunskim glumcima, i to je za mene bila velika čast. Nažalost, osim Seke Sablić i mene više niko od njih nije među živima, i danas me čini ponosnim kome sam sve bio partner u “Maratoncima”.