Žan-Pjer Leo: Volim da igram tišinu

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

OD “Četiri stotine udaraca” do “Smrti Luja Četrnaestog”, Žan-Pjer Leo je ostavio jedinstveni pečat u francuskoj kinematografiji. Kao glumac, ali i saradnik slavnih autora, Fansoa Trifoa i Žan-Lika Godara, bio je i ostao upečatljiv stvaralac, obeleživši čitavu jednu epohu.

U Trifoovom crno-belom remek-delu, koje je trijumfovalo na Kanskom festivalu 1959. godine, tumači Antoana Doanela, vagabunda neshvaćenog od okoline, što direktno postavlja postulate novog filmskog talasa. Tako je sve počelo.

Pročitajte još: Priča o usamljenosti

- Ovaj film me je uveo u posao glumca. Prosto me je uneo u novi talas. I to je promenilo čitav moj svet. Otkrio sam svoje zanimanje sa 13 godina, danas imam 73 - kaže Leo u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”, pričajući o tome kako jedna uloga, u pravom trenutku, i to u najranijem dobu, može da usmeri sudbinu.

Sve je otad bilo drugačije, iza kamere su se otvorili prozori koji svakoga trenutka, i danas, šezdeset godina kasnije, daju neke nove poglede.

- U međuvremenu, upoznao sam i ostvario mnogo toga. Da se razumemo, učestvovanje, na samom početku, u takvom filmu kao što je “Četiri stotine udaraca”, uzburkalo bi svačiji život - sagledava Leo za naš list proteklo vreme.

Pročitajte još: „Gangrena društva“ 3.aprila na sceni Akademije 28

Trebalo je imati sreću i hrabrost da bi se sarađivalo s Trifoom i Godarom:

- Obojica su, jednostavno, genijalni autori. Oni su, za mene, prijatelji i majstori. Dali smo jedni drugima sve. Imam predivna sećanja na njih. Ikone su kinematografije, ali i veliki mislioci - naglašava u razgovoru.

Iz filma "400 udaraca"

Ali o zanimljivostima iz vremena provedenog sa mađioničarima celuloidne trake ne želi da priča.

- Ne volim anegdote! - kaže, i vraća za čitaoce ozbiljan izraz na lice.

I to je jedna strana osobene Leoove ličnosti, koju na filmskom platnu smatraju, na svoj način, i telesnom inkarnacijom šezdeset osme.

Ima li, posle svega, francuska savremena kinematografija dostojne naslednike?

- Da, ali da bi se to shvatilo i pronašlo, čovek treba da zna čitati određene tendencije modernog francuskog filma! - poručuje Leo misteriozno za “Novosti”.

A da filmski život piše najzanimljivija scenarija, pokazalo je i Leoovo nezaboravno učešće u ostvarenju “Smrt Luja Četrnaestog”, koje je potpisao Albert Sera. Fantastična uloga iz 2016. koja je zaokružila izuzetnu karijeru.

- Ne bi baš moglo da se govori o kambeku u ovim godinama, ali ovaj film mnogo znači mojoj karijeri - sažima Leo, koji je bio gost pariskog festivala evropskog autorskog filma “Evropa oko Evrope”, čiji je osnivač i direktor naša Irena Bilić.

U Seraovom filmu, maestralno dočarava poslednje dane jednog od najslavnijih svetskih vladara. Bolna agonija Kralja Sunce u interpretaciji novotalasnog doajena nezaboravno inkarnira tišinu pred konačnost.

- Postoji bezbroj pitanja koja mogu da se postave da bi se govorilo o tišini - kaže Leo, koji je tokom svoje karijere dobio počasnog Cezara (2000), Legiju časti (2013), počasnu Palmu (2016) i nagradu Limijer (2017) baš za “Smrt Luja Četrnaestog”.

U ostvarenju "Smrt Luja Četrnaestog"

Kralj je retki vladar sopstvenog ćutanja, jer se niko ne usuđuje da taj muk prekine. I tu je Leo bio nenadmašan.

- Obožavam da interpretiram tišinu! Ovaj film mi je prirastao za srce - priznaje Žan-Pjer Leo.

NEĆU POSTATI RUS

LEGENDARNI glumac se brzo umara. Posle najave projekcije, naručuje taksi i odlazi. Ne gleda samog sebe. Teško i priča. Gotovo da ne daje intervjue. Za “Novosti” je, ipak, pristao i u nekoliko reči saopštio suštinu.

- Volim francuski jezik, tako da sigurno neću postati Rus - našalio se, ipak, na svoj način, na tu temu, veliki Leo.