DANAS JE ROĐENDAN MIODRAGU PETROVIĆU ČKALJI: Princ humora koga su dočekivali kao Tita

DANAS je rođendan Miodraga Petrovića Čkalje. Neka je blagosloveno ono dvoje Kruševljana, njegovih roditelja, kojima je tako nešto palo na pamet.

Ovako je 1. aprila 1977. godine Duško Radović započeo svoju čuvenu emisiju “Beograde, dobro jutro”. Ko zna da li bi da je rođen nekog drugog dana Miodrag Petrović Čkalja bio darovan takvim komičarskim talentom i umećem kojima je decenijama donosio smeh milionskoj publici. Ali karte života izmešale su se tako da veza između najharizmatičnijeg jugoslovenskog i srpskog “princa od smeha” i međunarodnog Dana šale bude neraskidiva.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Komedija koju ljudi vole

Iako je u nebesko glumište otišao pre deceniju i po, žive njegove briljantne uloge. Ko bi zaboravio Pepija u “Zajedničkom stanu”, Jareta iz “Kamiondžija”, Firgu u “Vrućem vetru”, Sretu Numeru iz “Narodnog poslanika”, Jovanču Micića u “Putu oko sveta”... I zbog Čkaljine neprevaziđene glume, reprize ovih serija i filmova i dalje rado gledaju sve generacije. Za klipovima iz ovih “Čkaljinih dela” na raznim sajtovima posežu mnogi da bi se nasmejali, oraspoložili, “vratili” vreme...

Pročitajte još: Evo zašto se nisu podnosili Pavle Vuisić i Čkalja (FOTO, VIDEO)

- Nemerljivi su popularnost, ali i važnost koju je Čkalja imao širom SFRJ - seća se glumac Vlasta Velisavljević (92). - Bili smo, sedamdesetih godina, na gostovanju u gradovima sansko-unskog regiona u BiH. Šetali smo glavnom ulicom u Sanskom Mostu, a narod se ponašao kao da je došao Tito! Gde smo prolazili napravili bi špalir, pozdravljali ga, želeli da se rukuju s njim. Potom su u koloni hodali za nama. To nikada više nisam video, a to najbolje govori koja kategorija glumca je bio.

Ta ljubav imala je i cenu. U senci Čkaljine velike popularnosti kao komičara nepravedno je ostalo njegovo istinsko umeće i u drugim glumačkim fahovima. Dramski pisac Aleksandar Popović govorio je o tome, još 1968. godine, teatrologu i reditelju Đorđu Đurđeviću, autoru knjige “Čkalja, veseljak naših strana”.

- Čkalja je, pre svega, veliki srpski umetnik - rekao je tada Popović. - Sve što je postigao učinio je snagom svog velikog talenta. Rekao bih, međutim, nešto što možda drugi ne govore o njemu, a to je da je Čkalja mnogo veći umetnik nego što je to do sada pokazao. Lično, zbog toga sam tužan, ali možda mu je takva sudbina. Čkaljinu umetničku ličnost neposrednije sam upoznao tek u Firenci, na Festivalu avangardne drame. Igrao je u “Krmećem kasu”, predstavi Ateljea 212, pred publikom koja nije znala ko je i nije razumela šta on govori. Slušala je samo prevod pomoću slušalica. Ta publika, a i ja s njom, bili smo fascinirani Čkaljinom igrom.

GODINE su prolazile, uspesi sustizali jedan drugi, a Čkaljina popularnost je poprimala neviđene razmere. Kako kaže njegov sin Čedomir Petrović, bilo je to, istovremeno, i doba kada je u njegovom ocu, čak jače nego među njegovim kritičarima, raslo saznanje o sve uočljivijoj razlici između Čkalje glumca i Čkalje zabavljača.

- Pred njim su često iskrsavali izazovi za Čkalju glumca - kaže Čedomir. - Bolje od bilo čega što bih rekao o tome najbolje svedoče njegove reči: “Igrao sam tri godine Vladimira u komadu ‘Čekajući Godoa’ i ulogu Todora u ‘Krmećem kasu’, i to je za mene bilo izvanredno osveženje. Molio sam i tražio takve uloge, a uvek su mi odgovarali kako bi to bilo izneveravanje publike, da bih time izneverio i samog sebe, da publika ne bi želela da me vidi takvog. Ali to je varka, jer, po mom mišljenju, publika hoće da vidi glumca u svoj njegovoj izražajnoj raznovrsnosti. Zato, osim u nekoliko slučajeva, nisam nailazio na razumevanje, niti su prihvatane moje molbe i zahtevi.”

SA DUŠOM DETETA

ODAVNO me u Čkaljinoj ličnosti privuklo to što mi se učinilo, a taj utisak nije se promenio ni do danas, da Čkalja ima dušu deteta - rekla je Soja Jovanović, rediteljka sa kojom je Čkalja najviše sarađivao. - Čkaljina ljudska priroda, njegova vedrina i zaigranost deluju kao ona prisna poetska naivnost dečjeg sveta. Zato se, valjda, Čkaljinoj komičarskoj darovitosti raduju i najmanja deca i osamdesetogodišnjaci.