Detonacije na slikama

JEDINO čime sam mogla da se branim tokom bombardovanja bila je umetnost. Svakoga dana sam radila, slušala vesti i sve beležila na slikama, na neki način vodila dnevnik svih 78 dana. Radeći sam pobeđivala strah, jer sam živela u blizini "legitimnih" NATO meta, Generalštaba i Vlade Srbije, pa je i moja zgrada bila prilično oštećena od detonacija.

Slikarka Biljana Vilimon, koja ovo otkriva za "Novosti", deo tih svojih likovnih ratnih dnevnika poklonila je Istorijskom muzeju Srbije, a od danas su pred posetiocima, na postavci "Srbija 19 godina od 1999. - I dok su bombe padale", uz veliko platno akademika Vladimira Veličkovića iz ciklusa "Moja zemlja koje više nema", koje je takođe dar ovoj kulturnoj instituciji.

- Izložba će biti dragocena novim generacijama, da bar na jedan umetnički način dožive ono što smo mi kao svedoci prošli i zabeležili - smatra Vilimonova, koja je na zidovima centralne sale IMS kredom docrtavala "istrgnute" delove svog dnevnika, tačnije motive sa slika koje se sada nalaze po inostranim kolekcijama. - Sa ove distance potpuno nadrealno deluje da je neko mogao da bombarduje jednu zemlju u srcu Evrope, na pragu 21. veka i to da su sve članice

NATO pakta udarile na jednu Jugoslaviju, sastavljenu od Srbije i Crne Gore.

PROČITAJTE JOŠ - Kinezi prikazali zločine NATO

Radovi dvoje umetnika različitih polova, godišta, senzibiliteta, životnih puteva, na ovoj izložbi, zapravo zaokružuju priču o nestanku Jugoslavije sa istorijske scene, objašnjava Tijana Jovanović Češka, muzejski savetnik, autor koncepcije i teksta u katalogu.

- Raspad Jugoslavije Veličković je, kada je delo nastalo 1992. godine, gledao kroz Trijumfalnu kapiju, u Parizu, gde je živeo i radio - nastavlja naša sagovornica. - Autor koji se celog života bavio teškim temama, raspadajućim telima, seciranjem životinja, sada prelazi u drugu krajnost, gledajući sa globalnog nivoa ulazak tog zla u Evropu. S druge strane, Vilimonova, prepoznatljiva po maštovitoj kreativnosti, koja se bavila i nitima i delikatnim detaljima, fokusira se na kosture. Iz tih naglašenih, jakih crteža, jednog neobuzdanog poteza, oseća se da je trpela svakodnevne detonacije bombi, da su joj pucala stakla u stanu...

Kroz izazove i muke tokom 78 dana NATO kampanje, prolazio je i sam Istorijski muzej Srbije, dodaje naša sagovornica:

- Mi smo ostali jedini neevakuisani u zgradi u Nemanjinoj ulici. Desetog dana bombardovanja, samoinicijativno smo, sa sedmog sprata, jedan deo materijala preneli u Narodni muzej, drugi u Galeriju fresaka, računovodstvo u Pedagoški muzej, a kancelarije smo preselili kući.

Slika Vladimira Veličkovića / Foto V. Danilov

EKSPONATI I DELOVI AVIONA

ŽELIMO ovom izložbom da napravimo svojevrstan uvod u obeležavanje dvadesetogodišnjice bombardovanja koju će zajednički organizovati Vojska Srbije, Vojni muzej i Muzej vazduhoplovstva - kaže za "Novosti" Dušica Bojić, direktor IMS. - Oni se pripremaju za ogromnu izložbu, na kojoj će prikazati sve instrumente koje je NATO pakt koristio u bombardovanju. Muzej vazduhoplovstva nam je, za ovu postavku pozajmio jedan izduvni element sa aviona A-10 pogođenog u Srbiji, a koji je pao u blizini Skoplja, pilotsko i mehaničarsko odelo, kao i sedište iz kokpita.

RADIOAKTIVNI GELERI

KAKO je izložba umetničko-istorijska, biće izložene i fotografije iz tog doba, kao i hronologija događaja, po danima.

- Gelere, koje smo prikupljali kada su bombardovani objekti u blizini našeg Konaka kneza Miloša, nismo mogli da sačuvamo kao eksponate, jer su bili radioaktivni - zaključuje Tijana Jovanović Češka.