Poezija jača od proze

AUTORSKO čitanje stihova, izložbe, performansi, razgovori sa pesnicima - samo su neki od događaja koji su obeleželi današnji Svetski dan poezije. Nadovezujući se na praznik koji je 1999. godine ustanovio Unesko, Kulturni centar Beograda već 17 godina organizuje festival Svetski dan(i) poezije koji tokom nekoliko martovskih dana slavi pesnike i pesništvo.

Ovogodišnje izdanje festivala, pod parolom "Jezičke igre", počelo je okruglim stolom na kom se raspravljalo o vizuelnoj poeziji. Govornici, među kojima su bili umetnici Vlado Martek, Katalin Ladik, Vladimir Kopicl, pričali su o saradnji poezije, performansa i kratkog filma.

PROČITAJTE JOŠ - Dilanova proza za slušanje

Za hrvatskog pesnika, slikara i performera Vladu Marteka poezija nije samo puko čitanje stihova, već mu je izuzetno važna njena "izvođačka strana".

- Veliki Leonard Koen je bio književnik koji je otišao u muziku, kao i Žak Brel. Ja za muziku nemam talenta, pa sam "skrenuo" u likovnu umetnost - kazao je Martek.

Jedan od posećenijih programa tokom festivala je "Slušanje poezije". Na različitim mestima ispred Likovne galerije KCB-a publici su se u sredu veče predstavili Lidija Dimkovska, Lisandri Kola, Slobodan Tišma, Ana Ristović, Dejan Ilić, Laslo Blašković...

- Sa Svetskim danom poezije je isto kao i sa Osmim martom. Kako žene traže od muškaraca da im ne donose cveće samo za praznik, tako i ja molim sve one koji danas obrate pažnju na poeziju, da odu u knjižare, posebno ove velike lance koji u izlozima imaju samo bestselere i da im traže knjige poezije, da ih pitaju zašto ih nema, a onda u miru svog doma čitaju stihove. Tako će svaki dan biti dan poezije!

Ana Ristović

PROČITAJTE JOŠ - "Derviš i smrt" - proza veka

Srpska pesnikinja je prisutna i na inostranoj sceni, čest je gost uglednih festivala poezije i prava osoba da uporedi naša iskustva sa onim evropskim.

- U Evropi ima mnogo svetlih primera. Postoje festivali, ali i pesničke večeri na kojima se plaćaju ulaznice za čitanje poezije. Ljudi stanu u red i kupe kartu koja košta 5 ili 10 evra i spremni su da slušaju. Kod nas sve što je besplatno nije posećeno, možda bi trebalo da i mi počnemo da naplaćujemo ulaz, pa bi bilo više posetilaca - predlaže naša sagovornica.

Ristovićeva tvrdi da savremena srpska poezija apsolutno komunicira sa aktuelnim trenutkom i društvom.

- Naša poezija je, po mom mišljenju, dugi niz godina u boljem stanju nego proza, ali je medijski prostor uglavnom posvećen prozi. Nažalost, samo posvećenici mogu da prate poeziju, ali na sreću, internet je prostor gde se možemo upoznati.

Po njenom mišljenju, kada našu poeziju poredimo sa onom u svetu i Evropi nemamo za čim da žalimo, jer je naše pesništvo u samom vrhu.

Pesnik i prevodilac Dejan Ilić, dobitnik ovogodišnje nagrade "Meša Selimović", koju dodeljuje Kompanija "Novosti" je aktivni učesnik, ali i suorganizator ovog festivala.

- Izuzetno je važno što već godinama imamo festival posvećen poeziji. On, možda, nije veliki, ali je značajan za našu scenu, jer prati sve tendencije u domaćoj poeziji i ostavio je traga. Da imamo više sredstava festival bi mogao da bude i mnogo veći, ali i ovakav je lekovit - smatra Ilić.

PREKINUTA KOMUNIKACIJA

Dejan Ilić

SAVREMENA poezija, prema Ilićevim rečima, komunicira sa sadašnjim trenutkom, ali je, nažalost, prekinuta komunikacija između čitalaca i autora.

- To nije krivica poezije, razlog je u društvenim okolnostima. Italijanski festival Pordenone leđe je uspeo da celu tamošnju književnost uvede u novu fazu. Iz cele zemlje ljudi masovno dolaze u taj gradić da bi slavili poeziju i knjigu. Znači, i ovaj festival može nešto da učini, ali ga treba negovati.