PRVO srpsko štampano pesničko delo, "Gorestni plač" Zaharija Orfelina, kako "Novosti" saznaju, ponovo će se naći u riznici Narodne biblioteke Srbije. Jedini primerak ovog dragocenog dela u Srbiji izgoreo je tokom šestoaprilskog bombardovanja Beograda, a sada će ga, ako se prođu sve birokratske staze i bogaze, Narodna biblioteka otkupiti od jednog bečkog antikvara. Novac za otkup, oko 60.000 evra, obezbedilo je Ministarstvo kulture Srbije.

- Za postojanje ovog primerka nije se znalo sve do prošle godine kada nam je antikvar iz Beča ponudio knjigu na prodaju - kaže, za "Novosti", Žarko Vojinović, načelnik odeljenja za bibliotečku građu Narodne biblioteke Srbije. - Na sreću, tekst te knjižice bio je objavljen pre Drugog svetskog rata, tako da su naši stručnjaci mogli da urade identifikaciju. Utvrdili su da je reč o originalnom primerku, koji je štampan 1761. u Veneciji, u štampariji Grka Dimitrija Teodosija.

U starim bibliografijama i katalozima zabeleženo je svega nekoliko primeraka ove knjige, a u 20. veku bila je poznata samo ona koja je stradala sa ostalim knjigama Narodne biblioteke.

- Zaharije Orfelin je, uz Dositeja Obradovića i Jovana Rajića, najznačajniji Srbin 18. veka. Pronađena knjiga je nevelika, ali je njena kulturološka važnost ogromna. Izuzetno je značajna, zato što nema drugih sačuvanih primeraka - kaže Vojinović. -

Posebno je važna za Srbe, zato što je u vreme kad je nastala bilo malo srpskih knjiga.


PROČITAJTE JOŠ - OAZA otpora masovnoj kulturi

Orfelin je "Gorestni plač" pisao crkvenim, ruskoslovenskim jezikom. Poema je istorijsko-politička i govori o političkom položaju srpskog naroda posle Velike seobe.

- Naslov poeme je dug i pominje se Srbija, čiji je narod rasejan po drugim državama, a glavni deo "Gorestni plač" znači "Gorki plač" - objašnjava Vojinović. - Inače, pošto je delo politički intonirano i ima negativnih tonova koji su upućeni protiv austrougarske vlasti, naročito protiv ugarskog dela države, pretpostavlja se da je tiraž zbog političkih razloga bio uništen. Knjiga nije smela da "uđe" u Austrougarsku, da ne bi bilo problema sa bečkim dvorom, jer je bila antibečki intonirana.

Dve godine kasnije, Orfelin je napisao poemu "Plač Serbiji", na jeziku bližem narodnom, u kojoj je ublažio političke teme. Bio je jedan od najprosvećenijih Srba u 18. veku i začetnik srpskog književnog pesništva. Beleže ga kao samoukog, ali je on mnogo znao. Bio je svestrana ličnost: pisao je knjige, crtao karte, pravio bakroreze, bio je fizičar, učitelj, činovnik, vinogradar, izdavač... Znao je ruski, latinski, nemački, francuski. Najveći značaj pripada mu kao pesniku, ali je i njegov književno-prosvetiteljski rad obiman i raznovrstan. Sastavljao je udžbenike, katihizise, kalendare, časopise, rasprave i različite naučno-popularne spise...

Zaharije Orfelin / Foto Biblioteka Matice srpske

KOMPLIKOVANA PROCEDURA

- ZA otkup starih i retkih knjiga raspolažemo određenim sredstvima, ali za posebno vredna dela najčešće nemamo dovoljno novca - kaže za "Novosti" Vlada Trijić, zamenik upravnika Narodne biblioteke. - Ministarstvo kulture je, na sreću, prepoznalo značaj Orfelinovog dela i podržalo nas da ovu knjigu otkupimo. Inače, često imamo proceduralnih problema prilikom otkupa naših kulturnih dobara koja se nalaze u inostranstvu. Obavezni smo da otkupljujemo dela pomoću javnih nabavki, a neki od vlasnika ne žele da uđu u tu proceduru. Imamo problema i sa vlasnicima iz naše zemlje, ali oni, ipak, lakše prihvate da uđu u to "kolo".