Zamislimo situaciju da investitoru bude dozvoljena gradnja na najskupljem građevinskom zemljištu, kao što je na primer Beogradska tvrđava. U takvom slučaju, moglo bi da se dogodi da na postojeću strukturu Kule Nebojše bude podignut stakleni soliter. Ekstremno nečuven slučaj bila bi nadgradnja Hrama Svetog Save “ekskluzivnim” stambeno-poslovnim sadržajem. Iako su nezamislivi, kod nas je moguće pronaći ovakve primere.

Upravo počinje izgradnja stambeno-poslovnog bloka na strukturi nekadašnje upravne zgrade “Ikarus” u novobrogradskoj Gramšijevoj ulici. Iako su prvobitno urbanisti naložili čuvanje ovog spomenika kulture, učesnici na arhitektonskom konkursu - profesori Arhitektonskog fakulteta - predložili su iznenađujuće rešenje u kojem je predviđeno rušenje ovog arhitektonskog dragulja. Ali investitor se oglušio o njihov predlog i projekat poverio svojoj arhitekti Ireni Videnov. Ona je spojila nespojivo i na istorijski spomenik kulture nadgradila moderno zdanje, upropastivši staru zgradu arhitektonski bezvrednom skalamerijom. Ali ovaj primer nije usamljen.

Postoje brojni slučajevi gradnje objekata u prostorima zaštićenih urbanih struktura i arhitektonskih spomenika kulture. Napomenuću samo nekoliko primera koji pokazuju naš nemar prema sopstvenoj kulturnoj istoriji. Tržni centar u Rajićevoj je razorio vredno istorijsko jezgro centra Beograda i uništio gradski urbani ambijent. Gradnja podzemne garaže na Studentskom trgu uništiće arheološko nalazište na toj lokaciji. Neprimerena gradnja trajno uništava ambijent Kosančićevog venca. U Ulici kneza Miloša, zaštićene zgrade nekadašnje ambasade SAD su srušene, kao i vredna zgrada Ambasade Nemačke, a na mestu arhitektonski vredne zgrade saveznog MUP-a danas se grade komercijalne stambene kule. Zgrada Generalštaba čeka rušenje. Na konkursu za zgradu Beogradske filharmonije na zaštićenoj lokaciji Palate “Srbija” pobednički rad predlaže četiri stambene kule. Protivno logici, na vodoizvorištu u Makišu predviđena je izgradnja grada neverovatne površine. Na najlepšim prirodnim zlatiborskim terenima gradi se divlje. Na najvišoj tački Kopaonika, Pančićevom vrhu, sagrađena je višespratnica protivno zdravom razumu i propisima. Na spomeniku kulture Golubačkom gradu niče staklena zgrada. Crkva Valjevska Gračanica iz 15. veka potopljena je u veštačkom jezeru...

Sudeći po velikom broju primera uništavanja vrednog istorijskog i prirodnog prostornog nasleđa, teško je reći da se radi o usamljenim slučajevima. Reč je o učestaloj praksi, koja se razvila usled nepostojanja sankcija za prekršioce. Štaviše, već duže vreme na delu je razaranje velikih razmera gde su prestupnici, mali ili veliki, jednako oslobađani odgovornosti i krivice kroz postupak legalizacije ili prilagođavanja urbanističkih planova pukim željama investitora.