Mančevski: Danas nema novog Bergmana

JEDAN od najznačajnijih reditelja i scenarista nekadašnje velike Jugoslavije Milčo Mančevski, koji više od dve decenije živi i radi u Njujorku, na ovogodišnji “festival festivala” stiže kao predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa, a u selekciji “Fest predstavlja” premijerno ćemo videti njegov novi igrani film “Bikini Mun”.

- Cela moja generacija u onoj bivšoj domovini odrasla je na Festu. Ovaj festival bio je praznik za sve na ovom prostoru, i velika filmska akademija pre akademija na kojima smo studirali. Još se sećam emisije “Obraz uz obraz”, u kojoj Arsen Dedić peva Mileni Dravić: “Imam za tebe strašnu vest, hajdemo ti i ja na Fest”, a ona odgovora: “Ah, taj Fest, ah taj Fest, pašću, ah, u nesvest”. I to je zaista bilo divno vreme - kaže makedonski reditelj, koji je za debitanski film “Pre kiše” osvojio Zlatnog lava u Veneciji i bio nominovan za Oskar, i čija su kasnija ostvarenja osvajala prestižne nagrade međunarodne kritike,

PROČITAJTE JOŠ: “Devojka s bisernom minđušom“ uskoro na analizi u haškom muzeju

FIPRESCI, Independent spirit... Sa dramom “Majke” bio je pobednik takmičarskog programa 39. Festa “Evropa van Erope”.

* Šta je ono što danas najmarkantnije obeležava evropsku i američku kinematografiju?

- Ono što je možda najvidljivije je renesansa televizije, posebno scenarija za nove serije. “Striming” je takođe uzeo zamaha, mada se to još uvek ne odražava značajno na kvalitet filmova. U današnjoj kinematografiji, primera radi, ne vidim gigante poput Bergmana, koji iskreno istražuju filmsku formu, emociju i narativ, ali primećujem i jednu konzistentnost u kinematografijama Irana, Rumunije, Turske i Tajvana.

* Na Festu ćemo gledati vaš novi film “Bikini Mun”, prvi koji ste snimili u Americi. Znači li to da ste “odustali” od Balkana i naših teških balkanskih priča kojima ste se do sada bavili?

- Čitav svoj profesionalni vek proveo sam u Americi, a na Balkan dolazim kao “gastarbajter”. I da se malo našalim, ja sam “američki emigrant” na Balkanu. Filmsku školu sam tamo završio, tamo sam počeo da režiram i da pečem zanat, a tek posle toga sam došao u Makedoniju da snimam igrane filmove. Dovodio sam sa sobom i filmske ekipe, obezbeđivao finansijska sredstva, iako su priče, glumci, muzika, emocije bili naši. Mnogo putujem i često snimam u Njujorku, radio sam, recimo, na seriji The Wire, a na Kubi kratki eksperimentalni film “Kraj vremena”, koji je pobedio na četiri međunarodna festivala, uključujući i beogradski festival “Alternative”. U filmu “Bikini Mun” se fokusiram na ulice Njujorka, koje su mi veoma drage, i deo su mene.

* Poznati ste po angažovanim pričama, a “Bikini Mun” ispituje granice između fikcije i stvarnosti. Gde su te granice sada, zašto se stvarnost koju globalno živimo čini kao da je virtuelna i kao da je fikcija koju nam serviraju razni moćnici?

- “Bikini Mun” je priča o ženi koja je bila vojnik u Iraku a sada živi u Njujorku i traga za svojom ćerkom. U filmu se prepliću istina i iluzija, dokumentarno i izmišljeno, i tako dolazimo do tačke kada se pitamo kako današnje društvo, a posebno mediji, utiče na pojedinca, kako ga podjarmljuje. Ali i tehnološka i digitalna revolucija, koje poslednjih godina čine da ljudi širom planete ne žive u stvarnoj nego u virtuelnoj komunikaciji i da budu kontrolisani putem mobilnih telefona, interneta...

* Gde je danas ta iskonska ljudska potreba za intimnošću, ličnom slobodom, zašto ljudi pristaju na nadzor?

- Zbog pogodnosti. Naviknemo se na to da nam je lako, a usput se lišimo onoga što nas vodi bliže nama samima i onima oko nas. Ljudi se na sve naviknu, pa tako i na odsustvo prave intimnosti. Samo je pitanje da li je kvalitet života bolji zbog pogodnosti ili se gubi nešto što čini čovekovu suštinu.

PROČITAJTE JOŠ: Velike, hrabre slike sveta

* Uprkos životu u Njujorku, čest ste gost i Festivala autorskog filma, i Beograda, gde dolazite i privatno. Koliko je ovaj prostor i dalje vaša domovina?

- Naravno da jeste - i Beograd, i Srbija, i čitava nekadašnja Jugoslavija, kao i Makedonija, deo su mene i mog bića, mog ličnog bogatstva i moje radosti. Poslednjih godina sam čak i “začestio”, pored starih stekao i nove prijatelje, pa se radujem svakom dolasku ovde. Ponekad je teško, sad dolazim samo na šest dana, pa se vraćam pravo u Kaliforniju, onda odmah idem u Oslo, a posle Festa, “Bikini Mun” će imati i bioskopsku premijeru po Srbiji.