Kako je rat lomio Srbiju

U studiji "Duhovi kruže Srbijom", britanski slavista Dejvid A. Noris analizirao je srpsku književnost nastalu tokom poslednje dve decenije 20. veka, u periodu kada su, kako kaže, u njoj "dominirale predstave istorije i rata".

- Posebno su me zanimale knjige u kojima se koriste avetinjske i jezovite figure u prikazivanju užasa rata. Ovdašnji stručnjaci su pisali o književnosti osamdesetih i devedesetih godina, ali mislim da sam prvi koji je odlučio da se usredsredi na pojavu duhova i drugih grotesknih figura povezanih sa prikazivanjem rata i istorije u književnosti tih decenija - kaže Noris, za "Novosti", o delu u izdanju "Geopoetike", koje je na srpski preveo sa Vladislavom Ribnikar.

Naša književnost osamdesetih godina, po njegovim rečima, često se vraćala Drugom svetskom ratu kroz sećanja likova i pripovedača koji su bili svedoci tih zbivanja. To je proza koja govori o pokušajima rekonstruisanja prošlosti.

- U studiji se, potom, okrećem književnim delima devedesetih godina. Sećanje na rat i nerazrešeno društveno nasilje iz prošlosti biva u tim delima zamenjeno stvarnošću savremenog sukoba. Proza ovog perioda je obeležena osećanjem jezovitog u slikanju dejstva koje ima rat u svom razaranju civilizacije i rušenju moralnog sistema vrednosti u Srbiji, u neposrednim prikazima psiholoških i socijalnih lomova u delima kao što su "U potpalublju" Vladimira Arsenijevića i "Mamac" Davida Albaharija - objašnjava Noris.

PROČITAJTE JOŠ - Dr Rudolf Henzel za “Novosti”: Poruke o krivici Srbije pisao NATO

U prozi o NATO bombardovanju, ističe naš sagovornik, slični motivi ne samo da imaju svoju grotesknu i jezovitu stranu, nego sadrže i izvesne bizarne momente, vrstu crnog humora i ironije, kakvih nema u ranijim romanima. Time se izaziva smeh kojim se podriva strah i užas ratnog sukoba.

Noris dodaje da su ga u vreme studija u Beogradu posebno privukla književna dela Ive Andrića, Miloša Crnjanskog i Danila Kiša.

- U Engleskoj sam doktorirao na romanima Crnjanskog. Kasnije sam pisao o delima mnogih autora, poput Slobodana Selenića, Svetlane Velmar-Janković, Radoslava Bratića, Miroslava Josića Višnjića i drugih. Sviđaju mi se knjige pisaca svih profila, od Dobrice Ćosića do Milorada Pavića. Važno je, pre svega, da su knjige dobro napisane i sa interesantnim temama - a u srpskoj književnosti ima dosta takvih!

SRPSKI PRE RUSKOG

KADA sam bio student slavistike na londonskom univerzitetu, ruski mi je bio glavni predmet, ali sam imao priliku da počnem da učim i srpski jezik. Posle druge godine studija, proveo sam godinu dana na Univerzitetu u Beogradu preko međunarodne razmene studenata. Tada sam se, zahvaljajući mojim profesorima na Filološkom fakultetu, zainteresovao za srpsku književnost više nego za rusku. Kada sam se vratio u Englesku, izabrao sam da studiram srpski kao glavni predmet - kaže Noris.