Zečević: Ovo je vreme mentalne eutanazije

OVOGODIŠNjI Fest, metaforično smešten u slogan "Priđi bliže" (svečano će biti otvoren 23. februara u Sava centru), u nacionalnoj takmičarskoj selekciji "Srpski film" prikazaće novo ostvarenje Dejana Zečevića "Izgrednici". Posle "Neprijatelja" i "Procepa", koji su 2011. i 2016. osvojali nagrade i zatvarali Fest, "Izgrednici" su treće Zečevićevo ostvarenje koje ćemo premijerno gledati na našem "festivalu festivala".

- To mi predstavlja veliko zadovoljstvo, jer je Fest uvek mnogo uticao na moju generaciju. Za nas je on i dalje kultna institucija, i na neki način kruna filmske godine u našem gradu, pogotovu danas - kaže Zečević, za "Novosti". - Kada se gasi interesovanje publike za odlazak u bioskop i gledanje filmova na velikom platnu koji nisu isključivo komercijalna zabava, onda je pravo polazište za autorska ostvarenja upravo Fest.

* "Izgrednici" su svetsku premijeru imali na festivalu u Čikagu. Koliko oni prate liniju vaših beskompromisnih ostvarenja, koja su dobijala domaća i inostrana priznanja?

- I novi film, uslovno da kažem, prati tu poetiku. "Neprijatelj" je, recimo, bio moja najličnija priča do "Izgrednika", nešto što sam duboko intimno želeo da napravim. Isti osećaj imam i sada sa novim filmom. On je vrsta mog pogleda na svet, na realnost koja nas okružuje, i to kroz jednu pomerenu i vrlo zanimljivu perspektivu - kroz pomalo drugačiji pogled na stvari koje su deo naše svakodnevice. Pokazalo se da je publika i kritika u Čikagu bila pomalo iznenađena da takav film dolazi iz Srbije. Jer, filmovi koji se danas bave socijalnim temama i pričama o mladim ljudima kod nas ili globalno uvek su pozicionirani iz vizure mladog čoveka koga životne okolnosti prosto nose kroz život, gde on, uglavnom iz neke svoje nemoći i osećanja pritiska, pokušava da ostvari svoje želje i ciljeve.

Pročitajte još: FILMSKI FESTIVAL U BEOGRADU: Između izbora i Oskara

* Ko su vaši izgrednici o kojima govorite?

- U ovom filmu oni su ljudi koji se bave naukom, za svoj diplomski rad pokušavaju da naprave sociološki eksperiment - da dokažu zanimljivu teoriju da prostorna destrukcija može da dovede do socijalne destrukcije. U prvom sloju su pitanja u vezi s generacijama mladih ljudi danas, u ovoj našoj zemlji, ali i globalno, i osećanje da naše živote kontrolišu neke druge sile kojima može da se pristupi na različite načine. Od nekog socijalno-političkog do naučnog pristupa, do odnosa sistema prema mladima, nemogućnosti potpunog ispoljavanja onoga što je u nama, zarobljenosti određenim konvencijama i ispraznih odnosa među ljudima. Ima još puno toga u "Izgrednicima", u pitanjima koja oni postavljaju publika bi mogla, ako se malo zamisli, da zajedno sa junacima ovog filma otvori Pandorinu kutiju. Da se malo zamisli o svom životu i budućnosti, i da kroz drugačiju prizmu počne da gleda na svoju realnost.

Pročitajte još: Đorđević: Oštrica provokativnosti je danas otupljena

* Ako bi se naučno prikazivalo ono što globalno živimo, da li bi moglo da se definiše upravo nekom geometrijskom regresijom, socijalnim i političkim eksperimentom?

- Ako krenete da kopate u tom pravcu možete ili da poludite, ili da počnete da gledate svet na drugačiji način. Naravno da svima današnji svet liči na neku vrstu eksperimenta - cela svetska politička i ekonomska situacija izgledaju kao da neka grupa strašnih moćnika iz senke, koja se ne pojavljuje u javnosti, koju mi ne vidimo i ne znamo ko su ti ljudi, "vrti" nešto i isprobava nad ljudima. S druge strane, savremeni svet kao najsigurniji model preživljavanja afirmiše moralnu, političku, duhovnu i svaku drugu vrstu prostitucije i licemerja. Običan čovek ima utisak da danas uspevaju samo makroi i oni koji se prostituišu, i zaista ne znam kako će mlade generacije da formiraju sistem vrednosti.

* Gde je danas onaj građanski, humani, ljudski i moralni bunt koji je sedamdesetih i osamdesettih godina 20. veka krasio svet?

- Uviđamo, nažalost, da su se taj duh i energija potpuno zagubili, da je zavladao sistem samo sopstvenih interesa, i da građanskog humanog bunta sve manje ima i u umetnosti. Ako pogledate muzičku scenu, ne mogu da se setim neke angažovane pesme koja kritički govori o današnjem svetu, sve se pretvorilo u neke sladunjave priče, čak se ni nekadašnji hitovi koji su budili buntovnički duh više ne emituju. Sve se to polako gasi, i čovek počinje da sumnja da nekakav nadsistem zaista utiče na sve u svetu. Nadsistem koji čini da nam ozbiljne stvari prosto promiču, i ti momenti su takođe "zagrebani" u filmu "Izgrednici" - dotakli smo i temu licemernog odnosa starijih ljudi prema mladim generacijama.

Pročitajte još: Najbolji stižu na Fest

- Očigledno se moralni, ljudski momenti sve manje i manje bude u ljudima, neka vrsta mentalne eutanazije je sprovedena i funkcioniše u celom svetu. Ali ljudi to nekako ćutke proživljavaju, sve manje o tome razmišljaju, i sve više se uljuljkuju u lažnom potrošačkom sistemu, gde su ograničeni samo na svoju sitnu egzistencijalnu potrebu. Ljudsko dostojanstvo, hrabrost i empatija gase se na vrlo zanimljiv način - da ljudi to i ne primećuju. A onda ponekad samo neki pojedinci ili neka umetnička dela mogu možda pomalo da upozore, i da nas malo trgnu. Posle premijere "Izgrednika" u Čikagu publika je ostala u sali i dugo se razgovaralo o pitanjima koje otvara ovaj film. Nadam se da će se to dogoditi i ovde.

* Kako sve te okolnosti deluju na našem "brdovitom Balkanu"?

- Pogledajte samo medije i ono što se servira publici, i dovoljno je. Stvari su okrenute najbanalnijem zadovoljenju neke potrebe za jeftinom, prostačkom zabavom, i to je zaista postalo zabrinjavajuće. Ta vulgarnost i odsustvo elementarnog građanskog vaspitanja kojima nas svakodnevno "bombarduju" sa televizija i iz novina, pogotovu su opasni u društvima kao što je naše - još uvek patrijarhalno i siromašno. Ne može da bude alibi to što se rijaliti programi, recimo, emituju i u Nemačkoj, i u nekim drugim zemljama Evrope, jer su u tim društvima stvari kontrolisanije. Makar i kroz ogromne poreze državi koje televizije plaćaju za emitovanje rijaliti programa, pa se od toga pune budžeti za važne stvari.

* Da li to što ste "Izgrednike" snimili kao crno-beli film simbolizuje i vaš intimni pogled na današnji svet?

- Nisam pesimista, mislim da sve kreće od pojedinca, od njegove snage, hrabrosti i odluke da utiče na sopstveni život. Ta crno-bela slika u filmu na neki način je i jedna od njegovih suština. Želeli smo da u celu atmosferu unesemo osećanje geometrije i matematičkog pogleda na stvari. Crno-bela slika eliminiše više detalja, fokusirani ste na ono što je bitno, i što je suština. Odlučili smo se i na jedan zanimljiv format, pomalo zaboravljen, četiri prema tri, gde je slika, u stvari, u formi kvadrata, i gde su linije i perspektive vrlo jasno geometrijski ravne i matematički podeljene. Time ceo film zaista izgleda kao vrsta eksperimenta koji njegovi junaci sprovode i u koji nas uvlače, verujući da će nas možda naterati da razmislimo ko smo, gde živimo, možemo li nešto da uradimo da popravimo naše male živote, jer to niko drugi neće moći da uradi, osim nas samih.