Ustanovljena nagrada Aleksandar Tišma

Predsednik te Fondacije,književnikov sin i multimedijalni umetnik Andrej Tišma rekao je da je Tišma pisac idealna spona između Srbije i Evrope, jer poznatiji je u svetu nego kod nas .Njegovi romani i poezija prevedeni su na dvadesetak svetskih jezika, sam je prevodio sa mađarskog i nemačkog.Za svoju književnost pobrao je mnoga priznanja među kojima i Nagradu NIN-a 1977.za roman „Upotreba čoveka“

Prisećajući se Aleksandra Tišme (Horgoš,1924 – Novi Sad, 2003) Tišme, pisca koji je najupečatljivije opisao Novi Sad, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić podsetio je da je Tišma u Matici proveo duži niz godina,najduže u Letopisu.

Pročitajte još: U Novom Sadu osnovana Fondacija "Aleksandar Tišma"

Stanić je kazao da je bilo sjajno biti Novosađanin u vreme kada su ovim gradom šetale takve veličine kao što su Aleksandar Tišma i Boško Petrović, kada su Novosađani mogli da ih sreću na ulici, da popričaju s njima. To je bio dokaz da Novi Sad nije varošica, već grad koji ima sjajan kulturološki kontinuitet od 18. veka i Orfelinovih dana, pa do danas.

- Tišma je pisac koji je napravio književni mit o Novom Sadu. Kada čitate njegova dela, možete u potpunosti shvatiti istoriju grada, svu njegovu složenost, prožimanje različitih kultura, raznih naroda i konfesija. Tišma je uz to pisac koji je kroz Novi Sad i šire na najpotpuniji način pokazao kako funkcioniše srednjoevropska kulturološka šifra - rekao je između ostalog Stanić.

Prof. dr Gorana Raičević, urednica edicije „Celokupna dela“ u Izdavačkoj kući Akademska knjiga kazala je da je reč o specifičnom piscu koji je večita i velika tema.Po oceni Prof. dr Vladislave Gordić Petković, Tišma nije samo ime Novog Sada, nego i šire literarne teritorije.

Pročitajte još: Otkrivena spomen ploča Aleksandru Tišmi

Istoričar književnosti, Vladimir Gvozden podsetio je da je holokaust bio tema primarna za Tišmino obimno književno delo. Pre devedesetih godina otvorio je neke od najosetljivijih tema u vezi sa holokaustom.

Književnik i književni kritičar, Franja Petrinović smatra da je, pored holokausta i nasilja 20. veka, jedna od ključnih Tišminih proznih tema koja je mučila njegove junake bilo „odsustvo legitimnosti i neka vrsta nelegalnosti u ovom svetu“.

Književni teoretičar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Đorđe Despić skrenuo je pažnju i na Tišminu poeziju za koju je karakteristično da nije poetika sentimenta, nego analitički racionalna.

SABRANA DELA

SEDIŠTE Fondacije je u Akademskoj knjizi, a direktorka ove izdavačke kuće, Bora Babić, kazala je da je Akademska knjiga objavila mnoga dela, ali da je najponosnija na Sabrana delaAleksandra Tišme koja sadrže 17 knjiga.