Raskošni otisci 20. veka

NA svili od devet metara i devedeset santimetara, uz zid na poslednjem nivou Legata Zorić-Čolaković, proteže se grafika Huana Miroa. Ovo delo Španca jedinstvenog vizuelnog jezika, inspirisanog Gaudijem, romaničkom skulpturom, ali i pećinama Altamire, kome su osnovni znaci bili Sunce i Mesec, u Zbirku inostrane grafike i crteža Muzeja savremene umetnosti dospelo je otkupom od jedne pariske galerije, a posle Bijenala grafike u Ljubljani, na kome je imao izložbu.

Sada je među 60 radova, nekih od najznačajnijih svetskih autora 20. veka, deo postavke “Ishodište matrice”, autora Žakline Ratković, kustosa ove zbirke, koja spletom okolnosti, ali i zbog desetogodišnje rekonstrukcije MSU, tri decenije nije izlagana.

- Od samog osnivanja Muzeja postojala je ideja da se napravi zbirka inostrane grafike, ali i zbirki slika i skulptura, od kojih se zbog finansijskih razloga odustalo - priča Ratkovićeva, podsećajući da je prvi kustos kolekcije koja trenutno broji oko 350 dela, bio Jerko Denegri.

Formiranje zbirke započeto je poklonom Muzeja moderne umetnosti grada Pariza: delima Žaka Vijona i Albera Gleza, koji se sada mogu videti u segmentu izložbe koji se odnosi na umetnost u prvoj polovini 20. veka. Autorka izložbe ukazuje nam i na mapu predhodnika avangarde - nadrealista, koja sadrži radove Marsela Dišana, Andrea Masona, Magrita, ali i na dela nemačkog ekspresioniste Maksa Pehštajna, pripadnika grupe “Most”.

PROČITAJTE I:Besplatan ulaz u Istorijski muzej Srbije

- Poput Gogena i Pehštajn je želeo da istraži umetnost egzotičnih kultura, jer je smatrao da je suština vizuelnog jezika sačuvana kod primitivnih naroda koji nisu imali dodira sa civilizacijom, što se vidi i na izloženoj grafici “Dve glave” - nastavlja sagovornica, dodajući da su deo postavke i dela Salvadora Dalija iz ciklusa “12 plemena Izraela”, nabavljena posle njegove samostalne izložbe u galeriji Grafičkog kolektiva. - Tu su i radovi Žorža Ruoa, podstaknuti strahotama Prvog svetskog rata, iz dve velike publikacije koje je osmislio - “Smiluj se” i “Rat”. Svaka je trebalo da sadrži po 50 radova, ali je uspeo da realizuje samo 58 listova. Kod nas su listovi broj 4 i 28, naknadno štampani po odobrenju umetnikove porodice, a kupljeni od jedne galerije u Milanu.

Provodeći nas kroz postavku Žaklina Ratković otkriva i da je najobimniji deo zbirke posvećen britanskim i američkim pop art umetnicima, koji su u MSU dospeli šezdesetih i sedamdesetih, kada su priređivane čuvene, velike izložbe na Ušću.

- Jedan od značajnijih je Roj Linhenštajn, koji je koristio elemente stripa i tačkice iz štampe prenosio na velika platna - naglašava kustoskinja.

MSU ima dva njegova rada “Potez četkicom” i “Devojku”, a na postavci se može videti i rad prethodnika američkog poparta Roberta Raušenberga, koji je uveo fotografije i savremene medije u dela, stvarajući potpuno novi pristup grafici, objašnjava autorka izložbe:

- Bavio se i plesom i performansom, učestvovao sa Majkom Kaningemom u pozorišnim projektima i u jednom od njih, koji se zvao “Pelikan”, polomio je nogu. Rad koji je kod nas nastao je kada je iz bolnice doneo štap, pa je delo njegov vizuelni dnevnik i kritika potrošačkog društva.

Endi Vorhol

Treći segment izložbe, posvećen geometrijskoj i asocijativnoj apstrakciji, otvaraju dela Hansa Hartunga (inspirisan nadrealistima i ulogom podsvesti u stvaralaštvu, svoje slike, crteže i grafike pravio je baštenskim grabuljama i granom masline) i Antonija Tepiesa (istražuje gest i materiju, unoseći u dela elemente poput peska, maltera, zemlje...).

Među predstavnicima geometrijske apstrakcije tu su radovi Jozefa Albersa , Maksa Bila, Viktora Vazarelija, Lučija Fontane... Postavku zaokružuju dela umetnika koji su ispitivali oblik i formu, svodeći ih na znak, među kojima je i Žorž Brak i njegove ptice u letu.

- Trudili smo se da iz zbirke izdvojimo ključna dela, istorijski potvrđenih autora, bez obira na pokret ili pojavu kojima pripadaju, ali i one koji su predstavnici značajnih pravaca u 20. veku - zaključuje Žaklina Ratković.

HAMILTONOVA MERILIN MONRO

POSLE smrti Merilin Monro, britanski umetnik Ričard Hamilton je u novinama naišao na fotografije glumice koje nisu objavljivane tokom njenog života. Na njima je ona sama stavljala neke oznake. Za neke je smatrala da mogu da budu objavljene, za druge je mislila da mogu da se retuširaju, a neke da se potpuno odbace. Fascinirao ga je njen lični pristup fotografijama, različit od onog glamuroznog. Ispitivao je šta ti krstići na fotografijama znače: da li poništava samu sebe, da li je nesigurna, ili je to simbol dečjeg poljupca - zaključuje sagovornica.