Simbol čestitosti i plemenitosti

U JUGOSLOVENSKOM dramskom brzo su prepoznali vanserijski talenat Nebojše Glogovca i primili ga u stalni angažman. Igrao je i na drugim scenama, ali je na matičnoj ostvario uloge za koje se zna da su dostojne najboljih stranica istorije ovog teatra, tokom sedam decenija postojanja.

Jer, Nebojšin raskošan dar jednostavno se "prelivao" iz predstave u predstavu, njegovo ime u podeli bilo je najčvršća garancija uspeha. Uz njega i drugi su bili bolji od samih sebe, a on podjedanko veliki u svakom glumačkom zadatku. "Šine" i "Hadersfild" ostale su na repertoaru više od deset godina, briljirao je i (kao kapetan Jerotije) u "Sumnjivom licu", "Metamorfozama", "Razbijenom krčagu"... U svim ovim ostvarenjima izdvajao se i svojom (hercegovačkom) lepotom govora.

- Vreme se ubrzava, a posledice se vide i u skraćivanju reči, akcenata. Mnogo stvari se mora reći i to za kratko. Ljudi se koriste slengom, šifrovanim govorom. To, naravno, ima posledice. Pripovedanje je kao kategorija anahrono. Konačno, i naša profesija prati duh vremena. Emocije koje su se nekada natenane izražavale, sada su zagušene tempom. Ipak, i danas se sve mora reći jasno, lepo i tačno - rekao je Glogovac u razgovoru za "Novosti".

PROČITAJTE I: Čarobna magija talenta i duše

A kod njega je sve bilo "jasno, lepo i tačno", u ljudskom i umetničkom smislu. Ono što ga je odvajalo od mnogih savremenika (pa i u sopstvenoj branši) bio je osećaj za meru. U savršenom skladu sa sobom i drugima. Čestit i plemenit, kao i mnogi likovi koje je izneo na scenu:

- Dobrota je prezrena, obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha - poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi, danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste "namazani" i mnogo pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezirali u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak - upozorio je u jednom intervjuu veliki glumac.

Sve o čemu je govorio tokom jedne izuzetno bogate karijere, potvrdio je svojim životom i delom. Tanan i nepotkupljiv, još od studentskih dana - kako su svedočili njegovi "klasići" opraštajući se sa suzama od najboljeg među njima.

KAO NA TOBOGANU

PRE nego što će odigrati svoju poslednju pozorišnu ulogu, "Hamleta" u režiji Aleksandra Popovskog, deceniju ranije (u istom komadu) drugarski je "uskočio" u ulogu Polonija umesto Bogdana Diklića. I to samo dva dana pre izvođenja u Ljubljani! Tekst je učio u iznajmljenim kolima, sa laptopa, na putu za Sloveniju. Potom se cele noći preslišavao u hotelskoj sobi.

Ono što nije uspeo da savlada za tako kratko vreme, čitali su mu u mikrofonsku bubicu Branislav Lečić i Marinko Madžgalj.

- Posle prve dve scene, znoj me je probio od napetosti i treme. Nakon drugog čina, bio sam kao na toboganu. Sve mi je polazilo za rukom, zahvaljujući Madžgalju i Leki koji su se sjajno snašli u ulozi suflera - prisetio se Glogovac.

(Prekosutra "Aplauz kao pljusak")