POZORIŠNA KRITIKA: Nemačka preciznost

Nemačka spisateljica Ingrid Lausund piše postdramski pozorišni tekst "Kičma" o Novom svetskom poretku za matematički precizno nemačko pozorište. Mladi reditelj, Veljko Mićunović, inače sklon analitičkom čitanju dramske literature koja ironiše političku moć (Erdmanov "Samoubica", na primer) hrabro postavlja na scenu Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici ovaj preteški diskurs - za glumce, za gledaoce, pa i za kritičare.

Kičma" je bespoštedna analiza ljudskih odnosa, bolno uslovljenih spoljašnjim pritiskom, u liku korporativnog kapitalizma koji komanduje, preoblikuje, uništava i svodi čoveka na bezosećajnu i surovu mašinu. Glumci subotičkog teatra (Ervin Palfi, Atila Seke, Monika Pešić, Hermina G. Erdelji, Čaba Ralbovski), majstori u tumačenju Mućunovićevih vrlo preciznih zadataka, ni u jednom trenutku ne gube koncentraciju, postižući fenomen vrlo redak, samim tim i dragocen u postdramskom teatru - čine da napetost raste i da se, sa strahom, očekuje ishod igre. Izlazeći iz kabineta "gospodara", svako od njih iznosi drugi lik, preostao iz destruktivne igre koju su prisiljeni da igraju, da bi opstali na dobro plaćenom poslu, ili, što podređenima brzo postaje "druga priroda", iz pseće želje da vlasnicima budu do kraja odani i poslušni.

PROČITAJTE I:POZORIŠNA KRITIKA: Jelka kod Beketovih

Kičma, simbol uspravnog ljudskog stava se tematizuje tek na kraju - kada se flagrantno konstatuje da je sve beznačajno, sem ljudskosti i emocija. Tada, mađarski glumci iz Subotice pokazuju svoje najveće umeće - ono je u transformaciji čitavog njihovog habitusa u ljudska bića, koja imaju pravo na radost, osećanja i zadovoljstvo.

Kako su (što je zaista neprijatno) Subotičani došli na gostovanje u Bitef teatar sa programskom knjižicom isključivo na mađarskom jeziku (obezbeđen je simultani prevod predstave na srpski jezik), uskraćeni smo za dodatne informacije o namerama reditelja, biografijama glumaca, a naročito o autorki, koja se kod nas nije mnogo igrala. Slobodan Obradović, čest saradnik reditelja, usmerio je originalni tekst ka rušenju dekora, maski, potčinjavanja korporativnog roblja, što je odlično podržalo Mićunovićevo tumačenje ovog zaista zanimljivog teksta, u smeru Vrlog novog sveta, sa srećnim krajem. Čime "roblje" nije zadobilo slobodu, nego samo kratki, emotivni predah do sledećeg zarobljavanja, borbe za golu egzistenciju.

Preciznost, čvrst koncept i hrabrost da se "dohvati" sa "Velikim Bratom", kugom današnjice, odlika su ovog kolektivnog rada, dobro artikulisanog u svom žanru.