JEDNO od svojih najpoznatijih dela - "Pijanu lađu", Sava Šumanović je slikao grozničavo sedam dana i noći, podstaknut istoimenom pesmom Artura Remboa, koju je čuo od Rastka Petrovića. Kao dodatak priči o velikom prijateljstvu između naša dva velikana, likovnog i književnog, nedavno su u Udruženje "Adligat" stigla tri originalna pisma Šumanovića upućena Petroviću.

"Vi znate da ja Vama pišem pisma ne po svojoj volji, nego onako kako je usud odredio u jednoj igri fantazije sa mnom, pa mi, molim Vas, oprostite ovo dosađivanje...", započinje Sava korespondenciju s prijateljem posle uspešnog lečenja na klinici na Voždovcu, kod doktora Radenka Stankovića i Andre Nikolića.

Naime, tokom duševne slabosti, Sava Šumanović je u svojim pismima umeo teško da uvredi prijatelje, pa i Rastka Petrovića. Zato verovatno i ovo pismo počinje svojevrsnim izvinjenjem. Tokom lečenja, od aprila do avgusta 1930. godine, Šumanović je naslikao nekoliko akvarela i napisao nekoliko pisama - od kojih se dva sada nalaze u "Adligatu".

- Ova pisma su krotka, topla, i na pravi način predstavljaju jedno veliko prijateljstvo, ali i pravog Savu - kaže, za "Novosti", istoričar umetnosti Nikola Kusovac, koji je kao savetnik "Adligata" imao uvid u njihov sadržaj. - U njima se ogleda pravi Šumanović, koji sa puno topline, ljubavi i žaljenja moli prijatelja za oproštaj, objašnjava teško stanje u kojem se našao, sa mnogo brižnosti piše o roditeljima i svima koji su, usled njegove slabosti koju nije skrivio, propatili.

PROČITAJTE I:Bora Đorđević za „Novosti“: Uvek se vraćam velikom Andriću

Pojedina njegova pisma, pisana u duhovnom rastrojstvu, nastavlja Kusovac, svakako ne izražavaju njegovu ličnost, nego upravo ova, koja su puna samoprekora:

- Da je mogao, Sava Šumanović bi pomogao celom svetu. Treba biti veoma obazriv kada se objavljuju privatne prepiske, jer se, izdvajanjem iz konteksta, može lako dobiti pogrešna slika o velikanima, koji su, na kraju krajeva, posebni a obični ljudi - zaključuje Kusovac.

Treće pismo, kako nam otkriva Viktor Lazić iz "Adligata", poslato je iz Pariza, a Sava piše o tome kako prihvata molbu da oslika korice i plakat za novu Rastkovu knjigu:

- Koliko je nama poznato, to nikada nije realizovano - napominje Lazić.

Tri Savina pisma Rastku poklon su Danice Leko, koja ih je nasledila od svoga oca, profesora Beogradskog univerziteta Marka D. Leka.

Danica Leko i Viktor Lazić / Foto "Adligat"

- Moj otac je ova pisma lično dobio na poklon od pokojne Ivanke Deroko, udovice Aleksandra Deroka - otkriva Danica Leko, čija porodica poseduje 17 Šumanovićevih pisama, a i preostalih četrnaest namerava da daruje Udruženju.

A do Aleksandra Deroka tri Savina pisma su dospela tako što je on bio pobratim i najbolji prijatelj Rastka Petrovića. Lazić podseća i da su sudbinski bili vezani za istu ženu - Ivanku Pavlović, devojku iz dobrostojeće porodice, koja je završila francuski jezik i književnost u Beogradu, a na Sorboni pohađala različite kurseve i predavanja:

- Njih troje činili su nerazdvojni trio. Deroko je čak trebalo da Petroviću bude kum na venčanju 1934, i to sa Ivankom. Rastko se nije pojavio pred matičarem, a da bi sprečio da njegova, po mnogo čemu izuzetna prijateljica bude obrukana zauvek, Deroko je stao na kumovljevo mesto i predstavio se kao mladoženja. Rastko Petrović je sledeće godine otišao u Ameriku i prekinuo kontakt sa Srbijom.

Šumanovićeva pisma / Foto "Adligat"


SMRTI NA VAGONE

"MOLIM Vas samo da se primite (...), a ujedno da budete bolji nego ja, brige da mog oca i majku koje ja umorih u duhu košmarom raznih svojih želja. Ja sam i nisam više njihovo čedo, jer greših protiv njih, a živim na teret njihov kao i pre" - poverava Šumanović prijatelju, a na drugom mestu kaže:

- "Grđah vas kao đavo, baš kao i svoje sve, pa i samoga sebe. Ne znam šta Vi dobiste, ali ja izvukoh do sada mnogo muke, mnogo jada, smrti na vagone, pa sada umirem ne kao telo, još to čekam, nego kao čovek..."