Juu Hua i Bora Đorđević dobitnici „Velike Andrićeve nagrade“

NAJZNAČAJNIJI stub naše kulture u Republici Srpskoj, još jednom je mesto spajanja najvrednijih humanističkih ideja i susreta njihovih tvoraca. "Našli" su se u bliskim razmišljanjima, na svečanosti upriličenoj na Savindan, u Andrićevom institutu društvenih nauka, najudaljeniji meridijani: jednom od najznačajnijih savremenih romanopisaca Juu Huu i pesniku modernog kova Borisavu Bori Đorđeviću, uručena je prestižna "Velika Andrićeva nagrada". Kineskom stvaraocu priznanje je pripalo za životno delo, a srpskom poeti za najbolje ostvarenje u protekloj godini - za zbirku pesama "Pusto ostrvo".

Uz plaketu, laureatima je uručena i novčana nagrada, za (ne)prilike "na ovim prostorima" izdašna, vredna 25.000, odnosno 20.000 evra.

- U SRPSKOJ tradiciji postoji nešto čega nema ni u jednom drugom narodu na svetu. Nama naroda koji je, kao Srbi, toliko morao da pamti svoje junačke pesme. I kod koga je politička svest stvarana kroz umetnost, kroz narodno predanje. U vremenu modernih tehnologija i televizije, u kolonama "mrtvih puhala" čije reči niko ne čita, dogodilo se da Srbi imaju čime da se reše opšte jalovosti. Mi imamo Duška Radovića, da jednom rečenicom ispiše roman. Ili Duška Trifunovića, koji je čitav život posvetio rok muzici, a ona je opstala zahvaljujući savršenim tekstovima. Ako je Duško od svakodnevice pravio crtice - romane, rokeri su u našoj javnosti u proteklim decenijama odigrali ogromnu ulogu. Približili su poeziju milionima. To im je bilo dopušteno ne samo zato što je Broz Zapadu dokazivao da mi nismo Bugarska, već pre svega zbog ljudi koji su svojom pameću pokretali mladost. Najbolji među njima je Bora Đorđević - rekao je Emir Kusturica, direktor Instituta, dodeljujući nagrade dvojici autora. - Otvorenost Srbije prema čitavom svetu odvela nas je ovaj put i u Kinu, gde smo pronašli čoveka koji je naučio da trpi kao i mi. Nagradu su dobili naši veliki savremenici, jedan sa bliske i drugi sa veoma udaljene tačke, a pored vrhunskih dometa u umetnosti, zajedničko im je saglasje njihovog dela i života.

Predsednik žirija, profesor Jovan Delić, ističe da je Ju Hua blizak slovenskoj književnosti po usmerenosti na čovečnost, nepoverenju u ideologiju, po osetljivosti za patnju i stradanje...

ZA AKADEMIKA Matiju Bećkovića, dodela nagrada dvojici autora jeste "skidanje paučine s očiju" javnosti.

- To je još "skidanje paučine" sa okoštalog vrednovanja umetnika i umetnosti. I prirodno je da se to događa u Andrićgradu, u centru jedne prevratničke misije. Ova odluka je prekretnička, ruši predrasude i dosadašnje stereotipe, njoj se raduju živi i neumrli Petrovići, Rastko i Brana. I Rastko Nemanjić, prvi srpski pisac, i Petar Petrović Njegoš, Ivo Andrić... Šta su gusle ako nisu buduća gitara, šta je Filip Višnjić ako nije budući Bora Đorđević. A on je zapržio čorbu tolikim jalovim učiteljima `artije i roditeljima mrtvih slova na papiru! Vajajući maternju melodiju, reč, muziku i poeziju, politiku i poetiku, on i njegovi saborci vratili su poeziji izgubljenu milionsku publiku. Zato se Bora Đorđević na engleskom zove Bob Dilan, a Dilan se na srpskom zove Bora Čorba. Svako neka odluči, da li ime više gubi u prevodi ili u originalu, to jest, ko je od njih dvojice bolji. Što se nas tiče, mi smo odlučili! Bori i Juu čestitam nagradu jednog "novelovca" Andrića, na dan Svetog Save - rekao je Bećković, predsednik Upravnog odbora Instituta, tokom svečanosti.

Jovan Delić, Emir Kusturica, Ju Hua, Bora Đorđević i Matija Bećković / Foto D. Karadarević

BORA NIKOM DUŽAN

- MOŽDA nagradu ne zaslužujem, ona je zajednička. Zaslužuje je pokojni rodonačelnik ovog žanra Arsen Dedić, pa i Balašević, iz hrvatskog govornog područja, Miladin Šobić, Vlado Kreslin i Zoran Predin, Enes Kišević, sve do mladog Marčela, pred kojim je karijera. A dobih je ipak ja, pa su se paćenici i plaćenici pobunili - oštar je i u subotu bio Bora Đorđević. - Neki od tih mislilaca iz kategorije "pisma čitalaca", rekli su čuveni kliše, vazda netalentovano, da se Andrić prevrće u grobu. Evo ko se još prevrće: Vladislav Petković Dis, Branko Radičević, Rade Drainac, komšija iz Čajetine Mihailo Čupović i drugi čija imena nagrade nose. Živi se prevrću u svojim krevetima. Sami ili sa nekim. Prestao sam da sumnjam da li sam nagradu zaslužio, jer su mi je dodelili bolji od mene. Zato je primam sa velikom srećom i zadovoljstvom.