Jezik najjače oružje

GDE je danas naš jezik, naša pismenost i šta smo kao pojedinci i institucije u obavezi da činimo u očuvanju svog jezika i svog ćiriličnog pisma? Ovo je zapitao Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, predstavljajući u petak, u susret Svetom Savi, prazniku srpske kulture, prosvete i naroda, kao i najavljenoj Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, svojevrsnu deklaraciju, proglas, apel - "Predlog za razmišljanje, o jeziku i nama", čiji će naziv, kako je rekao one starije na nešto podsetiti.

Uzroci zbog koga se koristi banalni jezik, zbog koga se misli izražavaju na prejednostavan način, upotreba prostačkih i skarednih reči i u prodavnici i u školi, u medijima, smatra ministar, složeni su i reč je o procesu koji je trajao godinama:

- To nije moguće popraviti za jedan dan, to je briga čitavog društva, u kome postoje institucije i ustanove čiji je to poseban zadatak i one moraju da prednjače u odgovornosti prema tom osetljivom pitanju - istakao je Vukosavljević, uz nameru da se ovim proglasom podstakne i kultura čitanja, srpske i svetske književnosti. - Ostaje pitanje ćirilice, čija je upotreba ugrožena. Nasledili smo je kao bitan deo našeg identiteta, a naš zadatak je da stvaramo uslove, institucionalno i vaninstitucionalno, da upotreba ćirilica bude veća.

PROČITAJTE JOŠ - U aprilu novo PISA testiranje učenika

U 21. veku, svi smo mi radnici znanja, zbog čega je jezik važniji nego ikada do sada, istakla je Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta:

- Kvalitetni maternji jezik se ne može uzeti zdravo za gotovo. Mora se negovati kultura čitanja da bi se obogatili izražajni potencijali svakog pojedinca. Negovanje maternjeg jezika, ćirilice, našeg kulturnog identiteta, kroz sve lepši srpski jezik je naše glavno oružje za uzlet Srbije u jedan kontinuirani kulturni i društveni razvoj.

Prema mišljenju Srete Tanasića, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika, za svaki narod jezik je centar nacionalnog identiteta i kulture, pa je zato i jezička politika značajni element ukupne nacionalne politike.

- Godinama i decenijama nismo imali utvrđenu jezičku politiku, zato nam jeste ovakva jezička situacija. Svi se slažemo da nam je jezik zapušten - zaključio je Tanasić.

PROČITAJTE JOŠ - Završena Deklaracija o očuvanju srpskog jezika

Sistematska briga o jeziku i pismu, dodao je Boško Suvajdžić, predsednik UO Vukove zadužbine, jeste veoma važna za srpski jezički, kulturni i duhovni prosor, koji je podeljen granicama:

- To treba da bude poprište naše najveće bitke - rekao je Suvajdžić, koji je pohvalio i sve veću brigu o našim lektoratima u inostranstvu, koji su najbolji ambasadori naše kulture.

PRAVILA BABE SMILjANE

DOŠLI smo pomalo u situaciju koju je Vuk nazvao "pravila babe Smiljane", da svako piše kako hoće i govori još gore - rekao je profesor Dušan Ivanić, predsednik UO Zadužbine "Dositej Obradović", naglasivši da borba za kvalitetan, pravilan jezik traje oko 250 godina, od prvih Dositejevih spisa. - Nekada je nezamislivo bilo da se čuje ono što danas imamo u javnom prostoru i neko čišćenje bi moralo da se organizuje da se oslobodimo toga smeća. Jedini pravi put je da se oko toga ujedine ljudi od kulture i državni organi.