Muzej ne sme da bude ničiji plen

OD otvaranja zdanja na Ušću, 20. oktobra prošle godine, izložbu "Sekvence" videlo je 72.000 ljudi, a kako nam kaže Slobodan Nakarada, v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti, ako se ovaj tempo nastavi, već u martu sačekaće i stohiljaditog posetioca, što je nadmašilo i najhrabrije snove iz vremena skela i rekonstrukcije.

- Da je postojala politička volja, muzej je mogao da bude rekonstruisan mnogo ranije - objašnjava Nakarda za "Novosti". - Zašto do toga nije došlo, to neko drugi mora da odgovori. Ali, onog trenutka kada je muzej postao mesto za potkusurivanje političkih institucija, ušli smo u teške i neprijatne vode. Zato Muzej više ne sme da bude ničiji plen. To što je MSU otvoren u okviru jedne političke konstelacije koja je sada na vlasti, manje je bitno, jer je građanima najvažnije da je napokon otvoren. Jako je tužno da ima ljudi koji razmišljaju kako je trebalo čekati narednih deset godina, dok se još štošta promeni. U celom društvu moramo da nađemo sistem komunikacije, dijaloga, ali i zajedničke interese koji nemaju nikakve veze sa politikom, nego su za dobrobit svih, kao što je muzej.

Pročitajte još: Muzej najzad vraćen željnoj publici (FOTO/VIDEO)

Kada je završena rekonstrukcija zgrade MSU, Nakarada, koji ovu kuću vodi u v. d. stanju, rekao je i da će u najkraćem roku biti pokrenuta procedura za izbor direktora, a na naše pitanje kada će biti raspisan konkurs - odgovara:

- Uradili smo ono što smo obećali, Upravni odbor se prošlog meseca sastao i napravio odluku - nastavlja sagovornik. - Tražili su da se urade određene promene u statutu, koje su zakonske, a koje bi omogućile širem auditorijumu da konkuriše za to mesto. Loptica je sada u terenu Ministarstva kulture. Od njih očekujemo odgovor, na osnovu koga ćemo raspisati konkurs. Muzej je iznad kadrovske politike i mnogo je važniji. Nama kao instituciji ne ide u korist da na čelu bude direktor koji je u v. d. stanju.

Muzeju sa sjajnom kolekcijom od oko 8.000 dela na koja je čekala srpska publika, koji je kao institucija funkcionisao i tokom rekonstrukcije, kaže sagovornik, tek predstoji ozbiljan posao:

- Otvaranjem zgrade dobili smo nove sadržaje, a prvenstveno su nam potrebni mladi kadrovi, istoričari umetnosti koji bi se bavili edukativnim programima. Desetogodišnje odsustvovanje iz matične kuće donelo je i malu učmalost unutar institucije. Moramo da se resetujemo, započnemo neki novi život MSU. To podrazumeva i planiranje unapred, za neke izložbe moramo da konkurišemo i dogovaramo se mnogo ranije nego mesec za mesec, ili dan za dan. Pored izložbe Marine Abramović, za 2019. planiramo i druge postavke, koje će biti značajne za region i samu Srbiju.

Pročitajte još:Vukosavlević:Predugo smo bili bez Muzeja savremene umetnosti

A za programe koje su planirali, ali i održavanje nove, "pametne zgrade" MSU, biće potreban mnogo veći budžet nego u vreme rekonstrukcije.

- Svaki direktor želi da njegova institucija bude sto posto pokrivena budžetom, a to je nemoguće - kaže Nakarada. - Svesni smo da država ne može da izađe u susret svim našim željama i potrebama. Treba razmišljati o programima koji bi nam omogućili da i sami zarađujemo. To nije samo prihod od ulaznica, već i od restorana, prodavnica suvenira.

IZNENAĐENjE NA LISTI ZA BEOGRAD

ZA mnoge je pojavljivanje imena Slobodana Nakarade, kao nestranačke ličnosti, na listi SNS za beogradske izbore, bilo iznenađenje.

- Program koji je ponuđen u okviru ove liste omogućio je nešto u šta ja verujem, a to je da kultura mora da bude važan segment društva - kaže Nakarda. - Pruža nam se idealna šansa da nešto uradimo u toj oblasti, da Beograd stavimo na mapu sveta kao kulturnu prestonicu. Ljudi koji su na listi ispunjavaju uslove da sve to urade, jer su uspešni u svojim strukama.