Oaze zanosa i boli

PESNIKINjA i pripovedač Emsura Hamzić napravila je iskorak i odlučila da se potpiše i kao priređivač jedne knjige i to o sevdalinkama. Knjiga "U đul bašti", koju je objavio "Službeni glasnik", nastajala je, kaže, celi njen život.

- Odrasla sam u sredini, ali i u vremenu, kada je sevdalinka bila prisutna i u medijima i u svakodnevnom životu mnogo više - kaže Emsura Hamzić. - Normalno je da u okolnostima gde svaki drugi čovek nosi u sebi najmanje po jednu knjigu o sevdalinkama, nemate potrebu da o tome pišete. Međutim, posle uragana koji je porušio i naše živote i prave vrednosti, javila se svest o tome da je zavladala oseka dobrih i vrednih stvari, te sam sve češće počela da razmišljam, ali i kazujem i praktikujem ove oaze melemne energije za povređene duše...

Sve je počelo kad je Hamzićeva, pre nekoliko godina, dobila poziv da održi predavanje o sevdalinkama na manifestaciji "Brankovo kolo". Od tog materijala je nastala knjiga "U đul bašti".

- Sevdalinka je, prevashodno, ljubavna pesma. Dominantan je motiv ljubavi, kao veoma razuđen, jer podrazumeva osećanja, od ushićenja, sreće i zanosa, preko tihe patnje i melanholije, pa sve do očaja i boli, koji su ponekad tako snažni, da aktere teraju i u smrt!

PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Pesma s felerom - na uvce

Potom, tu su motivi koji se prepliću sa dominantnim, pre svega - prirode. Teško je naći sevdalinku u kojoj ne mirišu đuli i zumbuli, beharli grane i šimširi, ili ne žubori voda reke, potoka ili šadrvana. Prepliću se i toponimi - imena gradova, reka, planina - kaže naša sagovornica.

Sevdah je, dodaje, svojevrsno pevanje boli, emocija patnje, izliv tuge:

- Ljubav je lepeza različitih osećanja, a u vremenu kad su nastajale sevdalinke, nije bilo lako ni videti, a kamoli razgovarati sa voljenim bićem - objašnjava Hamzićeva. - Onda je logično da je čežnja zaljubljenog momka ili devojke bila tolika da su osećali bol i tugu, a katkad i očaj! To je, konačno i vreme ugovorenih brakova, i tada je skoro svaka ljubav bila - nemoguća ljubav!

Pod uticajem sevdalinki nastajale su pesme Jovana Ilića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića. A, da li su i koliko uticale na Emsurino stvaralaštvo, pesnikinja kaže:

- Ispostavlja se da jesu. Suština sevdaha, svojevrsna nostalgija bića, žal za mladost, tiha patnja, a sve to i bez konkretnog razloga i povoda, bili su već deo moga bića, koje ih je upilo i baštinilo.

Neke pesme za koje i najupućeniji misle da su narodne, nastale su iz pera poznatih pesnika ili kompozitora.

PROČITAJTE JOŠ - Emina, pesma koja živi i koja spaja

- Pesmu "Kraj tanana šadrvana", pod naslovom "Azra", napisao je nemački pesnik Hajnrih Hajne, a preveo Aleksa Šantić. I Šantić ima nekoliko pevanih pesama - kaže Emsura. - Najpoznatija je, svakako, "Emina", ali tu su i "Bulbul pjeva okolo Mostara", "Što te nema". Njegov sugrađanin, Mostarac, pesnik Osman Đikić napisao je pesmu "Đaurko mila". Osim ove melanholične i umilne pesme, napisao je i "Đela Fato, đela zlato", te pesmu punu erotskog naboja "Ašik ostah na te oči, na te dvije tamne noći". I Branko Radičević ima više pevanih pesama na tragu sevdalinke, a najpoznatija je, svakako, "Gde si dušo, gde si rano".

DRAGOCENI SAKUPLjAČI

ZNAČAJAN deo knjige posvećen je Pljevljaku Hamdiji Šahinpašiću. On je veći deo života sakupljao sevdalinke, a posebno pesme nastale u Sandžaku.

- Simpatično je posebno to što se Hamdija nije ustručavao da već u kasnim sedamdesetim godinama peva sevdalinke, sam sebe prateći na tamburici. Ali, greh je izostaviti imena mnoštva ljudi koji su bilo pamtili, doprineli očuvanju ovih dragulja narodnog stvaralaštva. Pomenuću samo nekoliko: Sofka Nikolić, Nada Mamula, Safet Isović, Zaim Imamović, Ksenija Cicvarić, Himzo Polovina...