Burni život sina Ane Karenjine

ŠTA bi bilo da je Ana Karenjina stvarna osoba, a ne lik iz čuvenog Tolstojevog romana? Od te pretpostavke pošla je Vesna Goldsvorti (1961), ispisujući uzbudljiv i intrigantan roman "Gospodin Ka". Knjigu je upravo objavila "Geopoetika", kao svetsku premijeru u prevodu sa engleskog, a u originalu će se pojaviti u februaru kod čuvenog britanskog izdavača Chatto & Windus.

Pročitajte još: Milovan Vitezović: Naš narod mora da se dozove sebi

Priča se odvija krajem četrdesetih godina prošlog veka kada se u Londonu snima film "Ana Karenjina" u kome glavnu ulogu igra Vivijen Li. Sticajem okolnosti mlada žena Albertina stiče poverenje grofa Sergeja, za koga se ispostavlja da je sin Ane Karenjine. On joj kazuje o svom životu, od dečačkih dana, preko braka sa Tonjom sa kojom je dobio sina Aleksa do odlaska iz zemlje u Englesku... Rođena Beograđanka, autorka inače od 1986. živi u Velikoj Britaniji gde je univerzitetski profesor, piše na engleskom, a knjige su joj prevedene na dvadesetak jezika.

Pročitajte još: Vesna Goldsvorti: “Solunski anđeo” nad Londonom

* Šta vas je podstaklo za ovu izuzetno zanimljivu književnu mistifikaciju?

- Sustiglo se nekoliko želja. Prva je da napišem trilogiju romana iz života istočnih Evropljana u Londonu, jedan savremen ("Gorski"), jedan o izbeglicama posle Drugog svetskog rata ("Gospodin Ka") i jedan iz sredine osamdesetih. Druga je želja da povedem razgovor sa velikim romanima preljube koje sam godinama predavala: mogao je to biti i Flober, ali Tolstoj mi se bolje uklopio. Radi se o ženama u nesrećnim brakovima koje se zaljubljuju u privlačnije muškarce i za to plaćaju životom. Kako bi bilo da pođemo od srećnog braka sa nekim lepotanom i priču okrenemo za sto osamdeset stepeni? Treća želja bila je da eksperimentišem sa engleskim jezikom - u romanu nema nijedne reči koja je ušla u upotrebu posle 1947.

Pročitajte još: Despot dobio "Kazanovu"

* Ovo je i priča o sudbini belih Rusa koji su, bežeći iz svoje, u novoj zemlji teško hvatali korena, uvek maštajući o povratku.

- U romanu se ukrštaju dve priče. Jedna o francuskoj Jevrejki koja želi od Francuske da pobegne što dalje. Druga o belim Rusima, uključujući i Aninog sina Sergeja, koji trideset godina misle da će se vratiti kući, da revolucija samo što nije propala. Sada često žurimo da uzmemo zapadne pasoše, oni su pak decenijama živeli sa nekim privremenim papirima, tako su birali, kao da bi uzimanje novog državljanstva predstavljalo poraz svih ideala.

* Kroz roman se provlači pitanje šta je važnije: biti građanin sveta ili pripadnik jednog naroda?

- Roman zapravo na to ogromno pitanje odgovara životima svojih junaka. Francuskinji Albertini je i Evropa tesna, ona bi da pobegne u novi svet, preko okeana. Njen muž, Englez, oficir, je - paradoksalno - pravi Evropljanin iako potiče iz porodice koja je duboko vezana za Indiju i za Britansku imperiju. Taj momenat je posebno zanimljiv sada kada Britanija izlazi iz Evrope. Rusi mlađe generacije školovani na Ostrvu žele da se potpuno poengleze. Sergej Karenjin je do srži Rus i neće da bude ništa drugo iako te njegove Rusije više nema. Bog će ga znati ko je od njih najsrećniji, ko najmirnije spava.