DUGOMETRAŽNI dokumentarac "Druga strana svega" Mile Turajlić trijumfovao je u glavnom takmičarskom programu najprestižnijeg svetskog festivala dokumentarnih filmova - na upravo završenom 30. jubilarnom IDFA u Amsterdamu osvojio je nagradu za najbolje ostvarenje (Award for Best Feature Length Documentary).

Pročitajte još: POZLILO ČUVENOM REDITELjU: Stres Mijača „stigao“ u teatru

Pobeda koja se našoj kinematografiji nije dogodila više od decenije i po, ne samo u kategoriji dokumentarnih ostvarenja, predstavljena je na konferenciji za novinare povodom večerašnjeg otvaranja Festivala autorskog filma, na koju je Mila Turajlić sa svojom nagradom stigla iz Amsterdama. Mlada rediteljka najavila je i beogradsku premijeru svog filma 29. novembra u Sava centru, u okviru programa FAF. Kako je izjavila, predstavljanje pred domaćom publikom za nju je najvažnija projekcija, iako je "Druga strana svega" doživela veliki uspeh i na svetskoj premijeri na festivalu u Torontu, a zatim i u Njujorku.

Pročitajte još: Srdan Golubović: Savremeni čovek je ostao bez duše

- Nisam očekivala nagradu, sve je bilo iznenađenje, pogotovu posle ceremonije, kada su mi organizatori rekli da nijedan film iz ovog regiona nikada nije pobedio u Amsterdamu. Doživela sam to ne samo kao lično priznanje, nego pre svega kao uspeh srpskog dokumentarnog filma koji je stigao na svetsku scenu - kaže rediteljka koja je i za svoj prvi dokumentarac "Sinema komunisto" osvojila oko 30 nagrada na svetskim festivalima.

POČINjE FESTIVAL AUTORSKOG FILMA VENECIJANSKIM pobednikom, dramom "Fokstrot" izraelskog reditelja Samjuela Maoza večeras će u Domu omladine započeti 23. Festival autorskog filma. Ovogodišnje izdanje FAF odvijaće se pod metaforičnim naslovom "Duh `67,", a na svečanoj ceremoniji festival će proglasiti otvorenim dramska spisateljica i scenaristkinja Milena Marković. Do 2. decembra biće prikazan 91 film, a na festivala stižu reditelji Denis Kote, Ben Rasel, Janez Burger, Milčo Mančevski..., selektor kanskog programa "Izvestan pogled" Loren Žakob, direktorke kanskog programa Sinefondasion i ACID Dimitra Karja i Fabijen Anklo, producenti Čedomir Kolar, Janja Kralj...

Pročitajte još: Reditelj Darko Bajić: Moji otac i majka su se zaljubili u logoru na Banjici

"Druga strana svega", kako ističe za "Novosti", kroz intimnu ispovest o podeljenom porodičnom stanu govori o istorijskim i političkim prilikama u bivšoj Jugoslaviji, ali i današnjici, i taj stan je metafora života mnogih generacija na ovom prostoru.

- Film je počeo od jednostavne ideje - htela sam da ispričam priču da u dnevnoj sobi stana u kojem sam odrasla postoje vrata koja su zaključana već sedamdeset godina. Kroz hroniku moje porodice želela sam da kažem nešto o zemlji u kojoj su ljudi žrtve istorije i njenih tokova. Koliko to važi za moju porodicu i za ljude koji su iza tih zaključanih vrata, u drugoj strani našeg stana, toliko važi i za naš balkanski prostor, na kojem je istorija izdefinisala i naše najintimnije živote, i neke najintimnije porodične prostore. Iz tih zaključanih vrata kreću i tu se završavaju linije razgraničenja i političkih momenata koji određuje nas lično.

O činjenici da i "Sinema komunisto" kao polazište ima nekadašnju veliku Jugoslaviju, iako ona ne pripada generaciji koja dobro pamti tu zemlju, Mila Turajlić kaže:

- Mislim da moja okupiranost bivšom domovinom, iako se "Druga strana svega" više bavi bliskom prošlošću, ima veze sa tim što nije lako odrasti u zemlji koja nije u stanju da ispriča priču o svojoj istoriji, koja ne može da se dogovori i da napravi konsenzus oko mnogih događaja koji su se desili. Ja sam generacija koja je prisustvovala raznim "brisanjima" - kako je 90-ih godina "obrisan" komunizam, kako su 2000. "izbrisane" devedesete... O tim godinama se nije mnogo pričalo, a sve vreme postoji ogroman raskol unutar našeg društva na temu toga ko je na kojoj "strani", ko je "ova" ili "ona" Srbija, "prva", "druga", "četvrta"... Mislim da zemlja koja nema svoj narativ, ne može da ima ni svoj identitet.

Scena iz filma "Druga strana svega"

Mila Turajlić smatra da za njenu generaciju ne postoje ni "jedna", ni "druga" Srbija.

- Vidim samo jednu podeljenu zemlju, ali je apsolutno ne klasifikujem po ispravnosti ili neispravnosti stavova ljudi koji su toliko podeljeni. Ono što opažam je društvena nesposobnost za dijalog, i nesposobnost da se prihvate drugačija mišljenja, zato mi je i bilo važno da se ovaj film zove "Druga strana svega".