KNjIŽEVNICA koja se sa prvim romanom etablirala kao bestseler pisac Ljiljana Habjanović Đurović decenijama kasnije, sa četrnaest hit-naslova za sobom, uživa u nepomućenoj popularnosti. Ogromna čitanost njenih knjiga, te ljubav i poštovanje, koje joj iskazuju mnogobrojni čitaoci, čine je istinskim fenomenom na našoj književnoj sceni - tim pre što svoju spisateljsku karijeru gradi i neguje "usamljenički", bez učešća u neizbežnim klanovima, bez koketiranja sa književnom čaršijom, žirijima za dodelu priznanja...

Na proteklom Sajmu knjiga, tokom kog su se pred štandom njene izdavačke kuće "Globosino Aleksandrija" tradicionalno razvijali beskrajni redovi čitalaca koji čekaju posvetu autorke, Ljiljana je potpisivala i tri nova naslova: "Iva i lutka", "Iva i anđeli" i "Sveta Petka".

* Kako ste posle 14 uspešnih romana "za odrasle" najednom kročili i u svet literature za najmlađe - i to sa čak tri naslova?

- Dok sam istraživala građu za roman "Onda je došla Dobra Vila", shvatila sam kako se i kroz knjige manipuliše decom i kako im se lažne vrednosti podmeću kao prave. Videla sam kako im se kroz zanimljive priče ponekad proturaju glupavi i besmisleni, često morbidni, pa čak i sektaški sadržaji. Pošto sam uverena da je neophodno deci od ranog doba jasno ukazivati na razliku između dobrog i lošeg, i da je od presudne važnosti odmalena ih učiti pravim vrednostima, odlučila sam da tome dam i lični doprinos. Tako su nastale ove knjige. Knjige koje će deci biti zanimljive, koje će im podsticati maštu, ali koje će istovremeno dotaći njihove nežne duše i uputiti ih da postanu dobri ljudi.

* Mada su nalik na bajku, kažete da su ove priče istinite...

- Junakinja prve dve je devojčica Iva. A ko je Iva? Iva, to je sećanje. Iva, to je devojčica koja i danas živi u meni. Knjige su obogaćene prelepim ilustracijama Ane Grigorjev. Treća priča je o Svetoj Petki. Sveta Petka je moja Svetiteljka zaštitnica. Sveta Petka uživa veliku ljubav i poštovanje, ne samo u našem narodu. Mnogo puta sam se uverila koliko je i deca vole.

* Kakve su reakcije čitalaca i njihovih roditelja?

- Prvi kupci knjiga bili su čitaoci mojih romana. Dakle, oni koji mi veruju. Na minulom Beogradskom sajmu knjiga imala sam nekoliko zaista dirljivih susreta. Recimo, došao je jedan otac, koji mi je rekao: "Ovo je za moju kćerku. Čekali smo dete deset godina i želimo da ovo budu njene prve knjige." Bila je i jedna majka koja je donela bebu. Kupila je roman "Iva", po kome je dala ime svojoj devojčici, i obe slikovnice o Ivi. Rekla je da je to njenoj kćerki poklon od majke za prvi rođendan. Bilo je nekoliko stotina devojčica i dečaka koji su sami odabrali ove knjige, a onda mi ih donosili na potpis, ozbiljni i radosni. Bila je i žena koja je jednog dana kupila jednu knjigu, a onda je sutradan došla po još dve, jer se prva mnogo dopala i njoj i njenoj deci. Dobila sam i više desetina pisama i poruka. I sve se svode na ono što je napisala jedna mama iz Podgorice: "Odavno nisam nešto istinitije i lepše pročitala svojoj deci."

* Kako objašnjavate svoju već decenijama nepomućenu i nesmanjenu popularnost?

- Dolaze devojke koje kažu: "Knjigu sam prvi put videla kod bake, čitala je i mama, ja sam bila dete. Sada je moj red da čitam vaše romane." Dolaze mlade žene koje ispričaju isto i dodaju: "Srećna sam što moja deca neće morati da čekaju da porastu da bi čitala vaše knjige, kupila sam im knjige za decu." Možda u tim rečima treba tražiti odgovor na vaše pitanje. A možda odgovora nema. Možda je i ta ljubav čitalaca, kao i sve druge ljubavi, neobjašnjiva. Svojim čitaocima sam beskrajno zahvalna. Mene su čitaoci stvorili. Oni su bili sa mnom i kada su svi drugi bili protiv mene. Voleći knjige koje pišem, čitaoci daju smisao mom radu, a time i mom životu.

* Sve svoje romane objavili ste i u elektronskom obliku. Šta vas je na to navelo i kako sagledavate budućnost knjige?

- Kroz vreme, ljudi su zapisivali svoje priče na različitim materijalima. Meni kao piscu važno je da knjige koje sam napisala budu dostupne što većem broju čitalaca, na što širem području, i svejedno mi je da li su rukom ispisane na papirusu, odštampane na hartiji ili digitalizovane. Knjige u e-formi dostupne su čitaocima u čitavom svetu. Ja sam fascinirana kada dobijem izveštaje o prodaji i kada vidim da su preko američke knjižare "Amazon" moje knjige na engleskom kupili čitaoci u Kini, Japanu, Americi ili Australiji. Inače, verujem da ljudi nikada neće prestati da čitaju. Verujem da će uvek tražiti dobro napisane i lepo ispričane priče.

* Vaši romani prevedeni su na veliki broj jezika - kakva su vam iskustva sa publikom sa drugih prostora?

- Do sada su objavljene 42 moje knjige u prevodu na 16 jezika. Čitaoci su svuda isti, čak isto reaguju na pojedine knjige. Recimo, posle čitanja "Ženskog rodoslova" Despina iz Soluna me je pitala da li će još neka moja knjiga biti prevedena na grčki, ili će ona morati da nauči srpski jezik. Organizatorke jednog festivala ženskog stvaralaštva u Italiji uzele su za moto festivala citat iz "Ženskog rodoslova". Prošle godine ova knjiga proglašena je za lidera u prodaji u najvećoj moskovskoj knjižari "Biblioglobus". I u Italiji i u Rusiji dobila sam nagradu za istu knjigu - za "Igru anđela". U Rimu, u Muzeju rimske civilizacije, gledala sam performans po romanu "Igra anđela", a u Moskvi đačku predstavu učenika Pravoslavne gimnazije, koji imaju ovu knjigu za lektiru.

* B Šta vas najčešće pitaju strani čitaoci?

- Imala sam dvadesetak književnih večeri u više zemalja. Nedavno i u Albaniji. Svuda su pitanja bila ista - uglavnom o čoveku i duši. Svuda su čitaoci strpljivo čekali posvetu i potpis. Ali samo u Rusiji potpisala sam knjigu nasred auto-puta, oslonjena na neki paket u gepeku automobila. Mislim da je istovetan prijem mojih knjiga u različitim sredinama uslovljen onim što je zapazila italijanska pesnikinja i pobožna katolkinja Anđela de Leo, koja je rekla: "Te knjige napisane su sa nesvakidašnjom književnom veštinom, ali i sa mudrošću srca. Treba ih jesti kao hleb naš nasušni da bismo pokušali da budemo bolji."

* Zašto ste van pažnje kritičara?

- Od 2003. godine sama objavljujem svoje knjige. Ne šaljem knjige književnim kritičarima da bi pisali o njima. Ne vodim kritičare na svoje književne večeri. Ne konkurišem za književne nagrade. U inostranstvo putujem o trošku svoje izdavačke kuće ili svojih inostranih domaćina, a ne kao deo državne delegacije. Po svojoj volji i po svom izboru ne pripadam nijednom klanu. Ta nezavisnost, naravno, ima svoju cenu. Jer, klanovi ne samo da rade za svoje, već rade i protiv onih koji nisu njihovi. Ja tu cenu plaćam s ponosom. Znam da za sve što imam i za sve što jesam dugujem samo Presvetoj Bogorodici, Svetoj Petki, svojim čitaocima i svojoj porodici. Njima sam zahvalna, i ta me zahvalnost čini spokojnom. I slobodnom. A biti spokojan i slobodan veličanstveno je!


POČETAK TRILOGIJE

* ŠTA nas to tokom naredne godine očekuje iz vaše radionice?

- Već godinu dana radim na novom romanu, i trebaće mi bar još toliko. Biće to još jedna knjiga iz duhovnog ciklusa i početak jedne izuzetne trilogije. Takođe, volela bih da nastavim sa pisanjem priča za decu. A to sada već očekuju i prvi najmlađi čitaoci.