„Službeni glasnik” o Sajmu knjiga: Pazar preči od čitanja?

RUKOVODSTVO Sajma knjiga mora da donese odluke strateškog karaktera: da li je to prodajna ili kulturna manifestacija, da li njen uspeh karakteriše broj prodatih karata ili broj programa, te da li će se demokratičnošću i pluralizmom i dalje smatrati da svako, ali baš svako, može da učestvuje u sajamskim programima i u konkurenciji za nagrade.

PROČITAJTE JOŠ: Zatvoren Sajam knjiga, sledeći počasni gost Maroko

Ovo se ističe u saopštenju kolegijuma "Službenog glasnika", u kome se upućuje molba organizatorima Sajma knjiga za pokretanje javne debate sa ciljem da ova manifestacija postane bolja. U protivnom, ova izdavačka kuća čija je direktorka Jelena Trivan, više neće učestvovati na Sajmu.

PROČITAJTE JOŠ: Čitaoci verni Sajmu knjiga

- Pošto javna debata o tome kako popraviti Sajam knjiga i kako sprečiti gubljenje njegove kulturne dimenzije nije pokrenuta tokom svih ovih godina, "Službeni glasnik" je otvorio pitanje mogućeg neučestvovanja na Sajmu, ne zbog bilo kakvih ličnih razloga, već zbog činjenice da će svi ozbiljni izdavači i pisci svoje trenutno nezadovoljstvo izraziti bojkotom Sajma, nespremni da svoj kredibilitet stavljaju pod znak pitanja zbog izjednačavanja pisaca s bilo kim ko je dobio novac da knjigu izda, a izdavača sa svakim ko je zakupio tezgu na Sajmu da rasproda sopstveni lager.

Konstatujući da je pravo svake privatne televizije da ima rijaliti program, ali da je pitanje da li je opravdano promovisati ga u sajamskim programima, u saopštenju se navodi:

- Logično je da Sajam donese odluku da selektori biraju ko u sajamskom programu može da predstavlja svoja izdanja, kao i da taj program predstavlja srpsku kulturu, a ne srpsko tržište, što je velika razlika.

Izražavajući razumevanje za ovakav stav "Službenog glasnika", Gojko Božović, glavni urednik i direktor "Arhipelaga", za "Novosti" kaže:

- Sajam knjiga prethodnih godina izgubio je izložbenu i promotivnu, da bi ove godine gotovo sasvim izgubio i programsku dimenziju i karakter kulturne manifestacije. Nisu vidljivi pisci, sve je manje čitalaca, dok se organizacijom i raspodelom prostora sistematično potiskuju profesionalni izdavači. Za budućnost Sajma suštinski je opasno da se on svodi na samo jedan ukus i na samo jednu vrstu knjiga: on ne treba da bude veliki hipermarket, ni samo velika rasprodaja.

Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović ne krije da je veoma iznenađen saopštenjem "Službenog glasnika":

- Razlika koja se stalno ističe, između komercijalnih i umetnički vrednih izdanja, je veštačka. Svaka knjiga je kulturno dobro, ali knjiga mora biti na tržištu jer od nje izdavač živi.

Sajam je široko otvoren prema svim izdavačkim kućama, i ne vidim načina kako bismo nekome mogli da stavljamo rampu.

Odbor svake godine poziva izdavače da daju svoje sugestije i predloge. Prošle godine smo im svima poslali mejl sa tim ciljem ali je odziv bio veoma slab. Što se tiče primedaba na programske teme ovogodišnjeg Sajma, ja to moram žestoko da branim, jer sam siguran da su to bili izuzetno značajni razgovori u kojima su učestvovali vrhunski pisci, kritičari i naučnici. Zadatak svih, pa i izdavača je da čuvaju ovu manifestaciju, a svako ko se odluči da je bojkotuje izgubiće i na ugledu i na profitu.