DNEVNIK ZABLUDA: Kriva strela

KADA su prominentni svetski skulptori Klaes Oldenburg i njegova supruga Kosje van Brugen izradili 2002. u San Francisku skulpturu velikih razmera “Kupidonova strela”, nisu mogli da pretpostave da će njihova ideja “skulpture-strele” biti obnovljena čak petnaest godina kasnije, u Beogradu. Na nedavno završenom konkursu za spomenik Zoranu Đinđiću na krovu buduće podzemne gradske garaže beogradskog Studentskog trga, pobedili su skulpturom pod nazivom “Strela” vajar Mrđan Bajić, i dramska spisateljica Biljana Srbljanović, autorka “zvučne instalacije”, sa timom. Poput dela Oldenburga i Van Brugenove, njihova “ideja” je oblikovana kao strela velikih razmera, postavljena na javnom gradskom prostoru. Prema uzoru iz San Franciska, skulptura ima parabolično zakrivljeno postolje, iz kojeg se u ravnoj liniji uzdiže štap strele. Svetski doajeni zamislili su svoje delo kao simboličnu predstavu Erosa koji je odapeo strelu u zemlju u nameri da je oplodi. Međutim, Đinđićeva penisoidna strela odapeta je iz zemlje, tačnije iz dubine podzemne garaže, prema nebu. Ona je u bazi polomljena, pa nevešto skrpljena zarđalim flahovima, koji je “vezuju” za tlo, onemogućujući je da “uzleti”!?

Već su izrečene brojne kritike u odnosu na raspisivača konkursa - aktuelnu vlast - za koju mnogi s razlogom tvrde da nije kredibilna ni pozvana da podiže spomenik svom nekadašnjem velikom idejnom i ideološkom protivniku. Međutim, podsetiću da je ovu šansu propustila partija ubijenog premijera, čak i u vreme kada je bila na vlasti. Umesto Đinđiću, predsednik Boris Tadić podigao je spomenik Hejdaru Alijevu, po kredibilnim istoričarima diktatoru Azerbejdžana, u vreme kada se Biljana Srbljanović, živeći u Bakuu, obrušila na “Amnesti internešenel” zbog optužbi upućenih protiv režima azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, sina Hejdarevog.

Neverovatna je brojnost autora na konkursu koji su, zajedno sa pobednicima, pogazili lični dignitet i autoritet pristavši da budu deo “neprevaziđenog cirkusa” oko projekta “rekonstrukcije Đinđićevog Studentskog trga.” A pobedničko rešenje je sve drugo osim simbol života i stradanja Zorana Đinđića. Ova bleda replika moskovskog socrealističkog Spomenika osvajačima svemira iz 1964. ima sasvim drugo značenje. Za predstavnike aktuelne vlasti, Bajićeva “strela” je statistički znak: strelica - simbol razvoja društva nakon što je isti prekinut u nedavnoj prošlosti u kojoj je dominirao lik ubijenog premijera. Zajedno sa današnjom vlasti, u ružičastu društvenu paradigmu uklopili su se univerzitetski profesor Bajić i ekspolitičarka Srbljanović. Poput nekih članova žirija konkursa - akademika SANU - i Bajić je prošao miloševićevsku i postmiloševićevsku fazu, u kojoj je u svoj Yugomuzej uvrstio umetničku instalaciju “Odelo u kojem je Slobodan Milošević poslednji put video Kosovo”!?