PRE tridesetak godina, na velikoj sceni JDP-a igrana je drama Slobodana Selenića "Ruženje naroda u dva dela". Čini mi se da je program počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma upravo drugi deo ovog najnovijeg, tranzicionog ruženja naroda. Prvi deo odigrao se pre šest godina, kada je Srbija bila počasni gost sajma u Lajpcigu.

Ovako Vule Žurić, za "Novosti", komentariše sinoćni skandalozni nastup nobelovke Herte Miler na književnoj večeri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Nemačka književnica je pravdala NATO bombardovanje i optužila Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu za rat u Bosni i na Kosovu i Metohiji, čime je izazvala negodovanje mnogobrojnih posetilaca, koji su u znak protesta napustili salu.

- Ničeg iznenađujućeg nema u rečima koje nam je uputila - kaže Žurić. - Ona je rekla šta misli i tu joj se nema bilo šta zameriti. Problem je, kao i uvek, u nama samima, jer mi ovaj famozni "unutrašnji dijalog" vodimo već isuviše dugo, i on sve više liči na ćutanje. Nisam siguran da je Herta Miler ta koja zavređuje da čuje naš glas.

Razgovor sa nobelovkom vodili su nemački publicista i pisac Mihael Martines i naš pisac i prevodilac Ivan Ivanji, koji je bio zatečen ovakvim dijalogom, ali je uspeo da joj replicira.

Pročitajte još - NEMAČKA NOBELOVKA OPTUŽILA SPC ZA ZLO NA KOSOVU: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive

- Čini mi se da su posetioci bili zadovoljni mojim načinom reagovanja - kaže, za "Novosti", Ivanji. - Jednostavno nisam mogao da prećutim njeno poređenje Tita i Čaušeskua. Naša zemlja je ipak bila nešto treće i ne može se nikako stavljati u Istočni blok. Izjave Herte Miler bile su nepromišljene i promašene, što nikako ne bi trebalo brkati sa njenim knjigama, koje treba čitati. Ona je očito veoma loše obaveštena, ali, nažalost, nije jedina koja tako misli na Zapadu. Imao sam prilike da o NATO bombardovanju govorim na nemačkoj televiziji sedam puta, ali samo posle 22 časa, jer je takva bila odluka glavnih urednika. To nešto govori o slobodi na Zapadu.

Na tvrdnju Herte Miler da SPC snosi krivicu za rat u Bosni, Matija Bećković je, u svom maniru, ovako, za naš list, odgovorio:

- Nisam znao da u BiH postoji samo jedna crkva. I da nije dosad, sad je zaslužila Nobelovu nagradu!

Za pisca Vladimira Kecmanovića nastup Milerove je skandalozan i u intelektualnom i u političkom smislu:

- Ideje koje je ona u svojim nastupima iznela, ako uopšte idejama mogu da se nazovu, ne da su ispod nivoa dobitnika Nobelove nagrade, nego su ispod nivoa prosečnog savremenog pisca. Reč je o floskulama, koje više ni u Nemačkoj, niti bilo gde drugde u svetu ne bi ponavljao neko ko drži do svog intelektualnog integriteta.

Autor knjige "Književnici i politika u srpskoj kulturi u poslednja dva veka", sociolog kulture Zoran Avramović, predsednik Organizacionog odbora Sajma knjiga, za naš list kaže:

- To što je govorila nemačka književnica nema nikakvu saznajnu vrednost. Ona nema pouzdana znanja o uzrocima i složenostima jugoslovenskog političkog i ratnog konflikta. Očigledno je da ne poznaje ni istoriju etničkih sporova u bivšoj Jugoslaviji. Nema sumnje da ona govori na osnovu predrasuda. Zapanjujuće je da negira elementarno međunarodno pravo i da se zalaže za silu kao metod rešavanja sporova među narodima. Činjenica je da je NATO bombardovao Srbiju, kršeći i međunarodno pravo i nacionalna prava.

Ako vam neko dođe u goste, pa još sa nekada časnim Nobelovim vencem, trebalo bi da pokaže osnovnu odgovornost prema rečima koje javno upućuje, napominje pisac Dragan Hamović, i za naš list objašnjava:

- U slučaju gospođe Miler, očito nije govorio pisac, čiji bi vidokrug trebalo da bude širok, nego jedan od dežurnih papagaja, što, u ime viših vrednosti, opravdavaju bezakonja i zločine NATO i svetom šire jezu od Rusije i strašnog Putina. I to, zamislite, govori u Beogradu, od nemačke mašinerije rušenom u dva velika rata. U Srbiji, gde je za jednog nemačkog okupatora streljano 100 Srba. Makar je to istorijsko sećanje nalagalo minimum takta i pristojnosti. A pritom izjavljuje da ne veruje u književnost kao propagandu. Međutim, nevolja je i u tome što u našoj sredini, na povlašćenim mestima, nailazi na one koji zadovoljno klimaju glavama na takve bezočne ocene i time, pred sobom samim, dokazuju svoju izuzetnost.

NEMAČKA ODGOVORNOST

KAD je neko gost trebalo bi da ima određeni pijetet prema domaćinu - smatra pisac Dejan Stojiljković. - Uveren sam da ta priča o kolektivnoj odgovornosti i genocidu ne dolazi slučajno od Nemaca, jer oni pokušavaju da minimalizuju svoje zločine iz Drugog svetskog rata. Trebalo bi se setiti šta su sve radili ovde u to vreme. Dolazim iz Niša, grada u kome je bio koncentracioni logor i stratište. To su bila mesta gde je trebalo da ugostimo Hertu Miler. Da vidimo da li bi onda pričala o srpskoj ili nemačkoj kolektivnoj odgovornosti.

NEPRIJATAN GOST

U skladu s raširenim duplim standardima, Herta Miler brani interese kosovskih Albanaca, a istovremeno poništava interese ruskog naroda u Ukrajini. Ova književnica unosi negativne emocije u tumačenje političkih događaja i ličnosti, ističe Zoran Avramović, i dodaje:

- Nije prijatno za srpsku književnu javnost da se gost Beogradskog međunarodnog sajma knjiga na ovakav način obraća domaćoj publici. Uostalom, i reakcija dela publike na njeno izlaganje je dokaz da je njeno gostovanje promašaj.

VREĐANjE DOBRIH OBIČAJA

STARI običaj je da gost u srpskoj kući može da se ponaša onako kako on misli da je umesno. Ali to podrazumeva da isto tako gost poštuje svog domaćina. Tako se uspostavalja prirodna ravnoteža. Ako je ta ravnoteža poremećena, stvar postaje neprirodna. Kada je reč o ugošćavanju pisaca, očekuje se da oni govore o književnosti i njenom značaju. Ako gost umesto toga iznosi političke stavove i optužbe, tako vređa i sebe i domaćina - kaže, za "Novosti", akademik Miro Vuksanović, koji je otvorio ovogodišnji Sajam.