Trećina fakulteta u sporu

OSAM decenija već kraj promenade u Knez Mihailovoj ulici, ispred Kalemegdana, prepoznatljiv je po zgradi Fakulteta likovnih umetnosti. U zdanju, koje izlazi i na Parisku i na Rajićevu ulicu, školovali su se slikari, vajari, grafičari, koji su obeležili 20. vek, stvarali istoriju jugoslovenske i srpske umetnosti. Jedna trećina zgrade koju FLU koristi od svog osnivanja 1937, baš u godini jubileja, mogla bi u restituciji da bude vraćena Mihailu Marinkoviću iz Švedske, nasledniku bivšeg vlasnika.

Rešenjem Agencije za restituciju, njemu je još 2015. utvrđeno pravo svojine na idealnom delu (jedna četvrtina plus jedna dvanaestina) stambeno-poslovne zgrade u ulicama Kneza Mihaila 55 i Pariska 16, ali su Državno pravobranilaštvo i advokat FLU, Dejan Kapus, uložili žalbu Ministarstvu finansija. U maju ove godine ta žalba je odbijena, a pravobranilaštvo je pokrenulo upravni spor, da bi osporilo takvu odluku. Fakultet nije uzet kao stranka u sporu.

- Niko na fakultetu nema ništa protiv restitucije, naprotiv. Smatramo, međutim, da naša ustanova usled svoje tradicije zaslužuje da ostane na ovom mestu, a da se naslednicima isplati nadoknada, za šta postoje zakonske mogućnosti - kaže za "Novosti" Dimitrije Pecić, dekan Fakulteta likovnih umetnosti. - Bila bi ogromna šteta da deo ove zgrade dobije drugu namenu.

PROČITAJTE JOŠ: Obeleženo 75 godina rada Fakulteta likovnih umetnosti

Prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, naime, upravo je predviđeno da se od vraćanja u naturalnom obliku, ukoliko bi to ometalo njihov rad i funkcionisanje, izuzmu nepokretnosti koje služe za obrazovanje i kulturu. Na ovoj centralnoj adresi FLU (nastava se odvija još u četiri prostora) trenutno su smešteni dekanat, biblioteka, administracija, kabineti i učionice za teorijsku nastavu i pojedine klase slikarskog odseka.

Galerija FLU u Knez Mihailovoj

Poseban kulturološki značaj, ističe Pecić, imaju njena dva izložbena prostora: Galerija FLU (u Knez Mihailovoj) i Galerija Instituta za grafiku i vizuelna istraživanja "Akademija" (u Pariskoj ulici).

- U prostoru u kome se izvodila nastava večernjeg akta, 1979. godine, kada je dekan bio profesor Radenko Mišević, otvorena je galerija, u kojoj sada ne izlažu samo naši studenti i profesori, već ima program zapažen u likovnom životu Beograda - objašnjava Pecić. - Centar za grafiku ima i veliku radionicu, a od 2001. organizuje i međunarodni projekat "Beogradski susreti".

Tradicija na FLU je i da svaki profesor koji odlazi u penziju ostavi fakultetu jedno delo, pa je tako godinama stvarana i izuzetno vredna zbirka, ističe sagovornik:

- Postoji ideja da se od te zbirke, u ovoj zgradi, osnuje muzej FLU - otkriva Pecić, dodajući da bi u fond muzeja ušla i kolekcija od 70.000 do 80.000 radova na papiru, studenata i profesora Grafičkog odseka. - Taj muzej bi bio značajan za naš grad, upravo zbog mesta na kome bi se nalazio. Zgrada ne bi gubila svoju osnovnu obrazovnu namenu, već bi muzej bio u jednom njenom delu.

Centar za grafiku i vizuelna istraživanja "Akademija" u Pariskoj ulici

Koristeći osamdeset godina, gotovo neprekidno (uz pauze od nekoliko meseci tokom rata) u početku delove, a potom i ceo ovaj prostor od 1.500 kvadratnih metara, fakultet je od početka bio njegov zakupac, navodi sagovornik. Posle Drugog svetskog rata zgrada je nacionalizovana i u vlasništvu je države.

Zbog načina na koji je projektovana, teško je zamisliti kako bi se sada, ispravljanjem istorijske nepravde, mogla nasledniku vratiti jedna njena trećina. Da li će to biti galerije koje izlaze na ulicu, biblioteka, ili studentske klase? Na potezu je država.

ISTORIJSKI ZNAČAJ

ZGRADU sa dućanima u prizemlju i stanom na prvom spratu, za advokata i viceguvernera Narodne banke Marka Stojanovića, projektovao je 1889. arhitekta Konstantin A. Jovanović (sin našeg prvog fotografa Anastasa Jovanovića). Jedno vreme u njoj je bio austrougarski konzulat u kome je Srbiji 1914. predat ultimatum crno-žute carevine.