Poruka književne konferencije u NS: Nemamo pomoć države

ELEKTRONSKA knjiga neće u bliskoj budućnosti sasvim potisnuti štampana izdanja, ali država bi subvencijama trebalo da pomogne izdavačima da opstanu i tako ujedno promovišu knjigu i naviku čitanja naročito kod mladih ljudi koji su svoju pažnju preusmerili na internet.

Ovo je jedna od glavnih poruka sa Treće regionalne književne konferencija Book Talk 2017 održane u petak u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Konferencija u organizaciji "Kolor pres grupe", Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, posvećena različitim temama o književnosti i izdavaštvu odvijala se u 14 panela.

PROČITAJTE JOŠ: Konferencija o regionalnoj stabilnosti 9. juna u Novom Sadu

Konferencija je počela tradicionalnim panelom izdavača u kojem su učestvovali: Jelena Trivan ("Službeni glasnik") Dejan Papić ("Laguna"), Manjo Vukotić ("Vukotić medija"), Mišo Nejašmić ("Jesenski i Turk", Hrvatska) i Nenad Šaponja("Agora").

Izdavači su izneli primedbe i na konkurse za otkup knjiga koji su nametnuti bibliotekama i knjižarama, te zbog papirologije i procedure, tražena izdanja stižu sa zakašnjenjem od godinu i po kada se gubi svaka aktuelnost.

- Mi sami ne možemo da izađemo na inostrana tržišta da predstavimo svoj rad ukoliko nemamo pomoć države, na sajmove u inostranstvo putujemo kao slepi putnici - ukazala je Trivanova i dodala da Sajam knjiga u Beogradu izgleda onako kako žele administrativci, a izdavači se ni ne konsultuju, te su im u 90 odsto slučajeva ruke vezane.

Poredeći stanje u izdavaštvu u Srbiji i Hrvatskoj, gost iz Zagreba Mišo Nejašmić rekao je da je iskustvo u obe države slično, ali da se od 2000. godine do danas, tamošnje izdavaštvo kreće unazad. U Hrvatskoj se tokom godine objavi oko 1.800 naslova, a u Srbiji oko 2.500.

Dejan Papić istakao je da je stanje u Srbiji samo za nijansu bolje nego u Hrvatskoj:

- To je rezultat činjenice da srpski izdavači nemaju značajniju pomoć države. Nastojimo da se sami izborimo za svoje mesto na tržištu. To je dovelo do toga da su najveće knjižare u Srbiji likvidne, pa izdavači barem imaju gde da plasiraju svoje knjige.

BROJKE SVE KAŽU

ZA Nenada Šaponju, brojevi su najbolji pokazatelj položaja knjige kod nas. U SFRJ 1989. godine objavljeno je 14.500 knjiga, danas se u Srbiji godišnje objavi do 3.000 knjiga. Sve bivše jugo-republike ne objave danas zajedno više od osam hiljada knjiga. U svetu se te brojke pomeraju naviše, pa je u Francuskoj nekada bilo 40.000 novih naslova, a sada ih je 60.000, Japan je na 90.000, a SAD na 186.000 objavljenih naslova.