PREMINUO FEJAT SEJDIĆ: Kralj predosetio kraj (VIDEO)

Tokom pet decenija karijere svaki nastup maestro Sejdić pretvarao je u svojevrstan čas vrhunskog sviranja trube. Učionice su bile različite - od svadbarskih šatora do najprestižnijih muzičkih dvorana širom planete. U "vitrini nagrada" ovog čudesnog čoveka smešteno je pregršt priznanja. Prvi put je nastupio u prestonici trube Guči 1976. godine i trujumfovao. Od tada osvojio je 10 nagrada za najbolji orkestar, četiri "Zlatne trube", dar "Večernjih novosti", dve "Prve trube". Dobio je Fejat i Orden zasluga za narod, Nagradu za životno delo, Estradnu plaketu Jugoslavije, ambasadorom trube proglašen je 2007. godine...

Iako je, zbog bolesti, trubu odložio 2000. godine, bio je i ostao neprikosnoveni majstor najfinijeg duvačkog instrumenta. Sve to vreme porodica je bila uz njega. Tako je bilo i u utorak dva i po sata po ponoći, kada je kralj trube zakoračio u kraljevstvo nebesko.

- Svi smo bili s njim - rekao je u utorak za "Novosti" Nebojša Sejdić, Fejatov unuk. - Poslednji mesec, otkad mu je dijagnostikovana ciroza jetre, neprestano smo strepeli i bdeli. Pre dvadesetak dana izašao je iz bolnice u Leskovcu. I sam je osećao da mu se bliži kraj. Posle moždanog udara koji je doživeo pre 17 godina, dugo se oporavljao, a i njegovo ionako krhko zdravstveno stanje nedavno je ugrozila i ciroza... Da je moglo, lekari bi mu sigurno pomogli... Sada nam ostaje da ga, u sredu u 14 časova, dostojno ispratimo do njegove večne kuće na groblju u Bojniku i da čuvamo uspomenu na sve što je uradio.

Ispričao nam je u utorak Nebojša da je njegov deda s pažnjom ispratio i poslednje nadmetanje trubača u Guči.

- Bilo mu je žao što moj orkestar nije pobedio - kazao nam je Nebojša. - Posavetovao me je da marljivo učim, da svaki dan vežbam i da će, samo tako, i taj dan doći. A, kad dođe da se ne uznesem, nego da shvatim da sam samo deo priče o srpskoj trubi u kojoj podjednako važno mesto pripada i drugim legendama Bakiji Bakiću, Milanu Donji Nikoliću, Milovanu Babiću, Mići Petroviću... i svim budućim generacijama trubača. Ipak, meni je deda najveći uzor, jer svirao je tanano, fino, uzvišeno...

Da, reći će mnogi, svirao je Fejat i te kako. I ne samo u Srbiji, već na koncertima sa jednog na drugi kraj sveta. Neponovljivog i nenadmašnog slušali su ga Josip Broz Tito, Šarl de Gol, princ Tomislav Karađorđević, Zoran Đinđić, Milo Đukanović, Slobodan Milošević, Orson Vels, Vili Brant, Leonid Brežnjev, Ričard Barton, engleska kraljica Elizabeta Druga... Slušali ga, uživali u njegovom muziciranju i divili mu se. A sam Fejat, u poslednjem intervjuu za "Novosti", objavljenom avgusta 2015. godine, rekao je:

- Jedno je najvažnije: bez duše truba neće. Sejdići su uvek s dušom svirali. Svaka naša svirka za mene je bila premijera. Prihvatala nas je publika i u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj... Imali smo turneje po Americi, Australiji, Africi... Po Rusiji... Gde god dođemo, to je bio pravi praznik trube. Pravo da vam kažem, radilo se i zarađivalo. Truba je obezbedila moje Sejdiće. Opet kažem, talenat je jedno, a veliki rad uz to ide.

Foto: D. Milovanović

Pričao je Fejat i da je već sa tri godine svirao instrument oca Kadrije. Od tada, govorio je uz trubu misli, oseća i živi. Sa 13 godina počinje da nastupa sa ocem, a posle njegove smrti 1955. nastavlja sam. Virtuoznošću, jedinstvenim, prepoznatljivim sviranjem, za pet decenija dosegao je neslućene visine, poštovanje i slavu, uvodeći, istovremeno, bonton u sviranje srpske trube. Zato, ime Fejata Sejdića među najboljim trubačima sveta ostaje jedna od najsvetlijih zvezda.

Četiri generacije Sejdića, Foto D. Alihodžić

DEDINA TRUBA NA KAJMAKČALANU

TRUBA je sudbina Sejdića i pre Fejata. U ispovesti za naš list, avgusta 2015. godine otkrio je da je njegov deda Rustem bio trubač u Drugoj pešadijskoj diviziji srpske vojske u Prvom svetskom ratu. S ponosom je pričao da je baš deda Rustem, nosilac Ordena Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, svojom trubom označio napad Druge pešadijske divizije na bugarsku diviziju Rila na Kajmakčalanu i proboj fronta 30. oktobra 1916. godine.