Mladen Obradović: Svaka vrata sam otvaram

NAJPOZNATIJI naslov "kralja vodvilja" Žorža Fejdoa, "Buba u uhu", nedavno je premijerno izveden na Frindž festivalu u Torontu. Predstava je odigrana na engleskom jeziku sa kanadskim glumcima, ali su tvorci naši: reditelj je Aleksandar Lukač, dok je adaptacija i produkcija (uz glumački angažman) pripala Mladenu Obradoviću.

- Tokom desetak dana Frindž festivala, ove godine je učestvovalo 160 predstava, i to na mnogobrojnim lokacijama širom grada - objašnjava Obradović, za naš list. - Reč je o velikom vašarištu pozorišnog života, ne samo Toronta, nego i Kanade uopšte. Raznovrsnost ponude je ono što posebno privlači publiku. Često ljudi "zaređaju" od mesta do mesta, gledaju po nekoliko predstava, šetajući se od pozorišta do pozorišta. Za nas, učesnike, to je prilika da se družimo s kolegama iz ostalih predstava, upoznajemo druge reditelje i kritičare, a pre svega, da se predstavimo što široj publici.

Obradović ističe da je ovakav način rada veoma zabavan, ali ponekad i iscrpljujući:

- U "Bubi" sam imao glavnu ulogu (igrao sam dva lika, Šandebiza i Poša), sa dosta promena i akcije na sceni. Zbog furioznog tempa, posle svakog izvođenja morao sam da perem kostim natopljen znojem. Bio je to jedan od najtežih glumačkih zadataka koje sam ikada imao, i u fizičkom i u glumačkom smislu.

Naš sagovornik objašnjava da su same propozicije festivala uslovile adaptaciju teksta i da je predstava u "finalu" trajala 85 minuta.

- Postala je brža od originala, a s obzirom na to da smo okupili ekipu divnih, lepih, mladih ljudi, malo smo se i razgolitili, pa je predstava postala "izazovnija" u odnosu na čuvenu verziju s Nikolom Simićem na sceni Jugoslovenskog dramskog.

Poredeći glumačke mogućnosti u Srbiji i Kanadi, Obradović naglašava da se u Torontu održavaju mnoge audicije, a s njima se uvek pružaju i nove prilike za angažman.

- S druge strane, nije lako, jer u ovom gradu živi na desetine hiljada glumaca! Za jednog imigranta to znači da sva vrata mora sam da otvara. Doduše, za mene to nikada nije bio problem, jer sam i ranije sve uloge dobio zahvaljujući sopstvenom radu i umeću. To mi se, odmah po dolasku u Kanadu, posebno dopalo: u Beogradu sam se nagledao veza, protekcija, nepotizma i svega ostalog što i dalje sputava naš kulturni život. Inače, Toronto je posle Njujorka najveće glumačko tržište na Istočnoj obali, pa se nađe posla za svakoga. Ipak, treba biti pametan, uporan i istrajan. Ali tako je u svakom poslu, zar ne?

BIOGRAFIJA

NAŠ mladi umetnik u Torontu živi već dvanaest godina. Studije glume završio je u Beogradu na Akademiji umetnosti, u klasi profesora Branislava Cige Jerinića. Potom se posvetio specijalističkim studijama za mjuzikl (na FDU), kod profesorke Marine Marković. Magistratura iz glume usledila je na Jork univerzitetu u Torontu, a s njom i odluka da nastavi da živi u Kanadi. Kaže i da predaje glumu u privatnoj školi u Ričmond Hilu, koja se zove PACE Academy for Gifted Children, a ima i dramski studio na srpskom jeziku već desetak godina, pod nazivom Puls teatar.