Ivan Medenica: Putovanje u prošlost naše civilizacije

NOVO izdanje Bitefa, u mnogo čemu, podsetiće na staru slavu jednog od naših najuglednijih festivala: selektor i umetnički direktor Ivan Medenica odabrao je sedam vrsnih predstava (iz Velike Britanije, Belgije, Slovenije, Nemačke, Irana, Švajcarske i Srbije) pod sloganom “Epsko putovanje”. Epsko, u ovom slučaju ima višestruko značenje, a jedno od njih je, naravno, trajanje: samo jedna predstava, “Olimp” slavnog Jana Fabra, traje čak dvadeset četiri sata! Festival se održava od 22. do 30. septembra i sa sobom donosi još mnogo “bitefovskih” iznenađenja.

* U odnosu na prethodne, ovogodišnji 51. Bitef ima gotovo duplo manje predstava. Da li to znači da je selektor “selektivniji” u izboru?

- Nema tu nikakve tajne. Jedan od prvih naslova za koji sam se opredelio je “Olimp”, koji je produkciono i finansijski izuzetno zahtevna predstava - objašnjava Ivan Medenica. - Već taj izbor odredio je da pored nje ne možemo imati veliki broj predstava kao prošlih godina. “Olimp” je u pravom smislu bitefovska predstava. Takođe, utemeljenje za ovakvu odluku našli smo i u ranijim komentarima da je bolje imati manje predstava, ali da su one “udarne”. Zaista, i ostalih šest su produkcijski zahtevne, izuzetnog umetničkog nivoa. Ove godine nema malih predstava iz žanra dokumentarnog pozorišta, izostaće autorski performansi, kao i predstave - predavanja. To, naravno, ne znači da ih neće biti u budućnosti. Još nešto: prošle godine dvanaest festivalskih predstava trajalo je osamnaest, a sada će njih sedam trajati čak četrdeset sati. Što znači da će Bitef po trajanju biti duplo duži od prošlogodišnjeg izdanja.

* Osim Slovenije, ove godine izostale su predstave iz regiona, koje su jedno vreme dominirale u festivalskom programu?

- Da, do prošle godine mogle su se čuti primedbe u medijima da imamo dovoljno festivala regionalnog karaktera, tako da smo se već 2016. vratili velikom međunarodnom kontekstu sa predstavama iz Kine, Singapura, Libana. Naravno, nismo zanemarili predstave s prostora bivše zemlje i za umetnički značajna ostvarenja koja se uklapaju u naš koncept, uvek će biti mesta na Bitefu. Prošli put to je bila predstava iz Hrvatske, ove godine iz Slovenije, a nije isključeno da se ubuduće nađe i nekoliko predstava iz regiona. Što se tiče domaćeg pozorišta, Bitef je svesno preuzeo rizik da nove pozorišne tendencije zastupa samostalno u koprodukciji sa Narodnim pozorištem. Radni naziv je “Carstvo nebesko” i reč je o srpskoj epskoj književnosti, u režiji Jerneja Lorencija. Inače, sve predstave glavnog programa odgovaraju sloganu “epsko putovanje”, pa smo zbog toga u izboru imali malo domaćih predstava.

* Zato imate zanimljiv prateći, “šou kejs” program?

- Ovaj program pravimo u Subotici za domaće novinare i kritičare, kao i strane goste. Tamo ćemo prikazati nekoliko ostvarenja na mađarskom jeziku, ali u režiji srpskih i bosanskih reditelja. Dakle, takođe, multikulturalno pozorište kakvo je i sam Bitef. Ove predstave izdvajaju se i svojom umetničkom i političkom radikalnošću u kontekstu domaćeg pozorišta, pa su kao takve potpuno bitefovske.

* Izabrali ste sedam predstava, od kojih četiri potpisuju reditelji Jernej Lorenci i Ersan Mondtag?

- To je stav. I mislim da je to dobro za program festivala, jer podrazumeva odgovornost. Inače, status ova dva reditelja u kontekstu Bitefa potpuno je drugačiji. Lorenci je jedan od najpopularnijih autora Bitefa poslednjih godina, višestruki je dobitnik “Politikine” nagrade za režiju, omiljen kod publike. S druge strane, Mondtag je debitant na našem festivalu - mladi nemački reditelj turskog porekla koji je na nemačkom govornom području ostvario veliki uspeh, ali nepoznat u širim okvirima. Posebno mi je drago ako se njegovo gostovanje ovde pokaže uspešno, pa da ga Bitef lansira u svetsko pozorište. A misija Bitefa nije samo da promoviše domaće i regionalne autore, već u svojoj najboljoj tradiciji, lansira u svet i jednog nemačkog reditelja. Ako festival uspe da povrati takav značaj, iz mog ugla - to je najviši izraz patriotizma. Naravno, ni Lorenci ni Mondtag ne bi sa četiri predstave bili na Bitefu da nije reč o vrhunskom pozorištu koje se uklapa u ovogodišnji koncept festivala.

* Kakvo sve “epsko putovanje” očekuje beogradsku publiku u septembru?

- Inspiraciju za slogan dao je “Olimp” jer se zasniva na celoj grčkoj mitologiji, antičkoj tragediji i Homerovim epovima. Izbor građe i u velikom broju drugih predstava ima veze sa epskim. Takođe, “epsko” je i trajanje mnogih predstava. “Kvizula!” traje šest, a “Biblija, prvi pokušaj” tri sata. Biće to i putovanje u prošlost naše civilizacije i priča na kojima se zasniva: mitologije, Biblije i srpske epike. Smatram da u doba kada naša civilizacija puca po svim šavovima, treba da se prisetimo na čemu je ona zasnovana, šta su njene vrednosti, šta se u međuvremenu pogubilo... Ipak, u umetničkom smislu je dominatan taj fenomen dugog trajanja. Smatram da ima veliki emancipatorski potencijal, pa tako i politički. Tera nas da napustimo naš svakodnevni ritam brzine i da se prepustimo, u svakom pogledu, jednom oslobađajućem iskustvu.

* Za to je, pre svega, nužno strpljenje - osobina sasvim nesvojstvena našem dobu...

- Apsolutno, ovogodišnji Bitef je i vežba strpljenja zarad vlastitog dobra. Nikakav egzbicionalizam već pokušaj da ponovo doživimo nešto lepo i uzbudljivo, što je veliki civilizacijski izazov.

* Prva predstava u programu, “Kvizula!”, ima strukturu beskonačnog kviza, “te opsesije savremenog medijskog društva”?

- Predstava koristi jedan televizijski format, a to je kviz koji originalno traje veoma dugo (dvadeset četiri sata), ali će na našem festivalu biti četiri puta kraći. “Kvizula!” je politički subverzivna predstava, jer pitanja koja se postavljaju i pojmovi koji se pominju suštinski se tiču savremenog sveta. Nije to rijaliti da nas zatupljuje i pacifikuje nego, naprotiv, da nas osvešćuje i aktivira. Od svih predstava na ovogodišnjem repertoaru, “Kvizula!” je možda najeksplicitniji politički teatar. Još nešto: u pozorištu se nijedna predstava ne može porediti sa rijalitijem jer on podrazumeva voajerističku poziciju, dok je pozorište uvek situacija zajedništva, podeljenog iskustva, suštinske energetske i emocionalne razmene.

TEATAR ILI GALERIJA

PROŠLE godine u ovo vreme već ste znali koncept 51. Bitefa, imate li ideju za sledeći?

- Ove godine naglasak je bio na vremenu, a sledeće će verovatno biti na prostoru! Bavićemo se jednom “rizičnom” temom, u smislu najšireg razumevanja pozorišta. Reč je o sve tanjoj granici između vizuelnih i izvođačkih umetnosti. Drugim rečima, nećemo znati da li smo u pozorištu ili galeriji...