Nenadović: San mi je da snimim film za decu

PREMIJERA "Uspavane lepotice", održana pred kraj sezone u Pozorištu "Boško Buha", bila je trihiljadita predstava Nenada Nenadovića na ovoj sceni! Publiku je osvojio još kao klinac u popularnim filmovima i serijama, ostavio je za sobom i tri decenije umetničkog rada. Sa istim dečačkim osmehom broji jubileje, kao nekada sopstvenu popularnost - slava ga je "snašla" sa samo jedanaest godina u "Vagi za tačno merenje".

- Ne bih ni znao da mi je trihiljadita predstava da mi pažnju na to nije skrenuo naš penzionisani inspicijent Kepa. On sve precizno beleži, pamteći čak i vreme Gite Predić Nušić - otkriva Nenadović. - Moja prva premijera bila je u "Buhi", još u vreme studija, 1984. godine: Šekspirov komad "Sve je dobro što se dobro svrši", u režiji Dejana Mijača.

Ipak, njegovi glumački počeci desili su se znatno ranije. Kao i mnoga deca toga doba, počeo je u čuvenoj dramskoj grupi Bate Miladinovića, a potom Mike Aleksića:

- Uloga Laleta u filmu "Boško Buha" moj je premijerni susret s kinematografijom, a prvi televizijski kadar bio je u dečjoj seriji "Cvrčkov album" sa Zlatom Numanagić.

Šta je slava, iznenada je shvatio u vreme emitovanja "Povratka otpisanih". Od vršnjaka, stizalo je i po stotinu pisama dnevno, iz cele nekadašnje Jugoslavije.

- Igrao sam Moljca, dečaka koji je prerano postao glava kuće, pošto je izgubio oca. Mama i tata su "fićom" došli na snimanje, i to baš onog dana kada "ginem" u seriji. Čuli su pucanj i videli kako padam na vrhu brda, jer me je "ubio" Stole Aranđelović. Bili su u šoku, kao i moja razredna, koja je na TV ekranu videla istu scenu. Potresla se i rasplakala. Jedva je čekala da me živog i zdravog vidi u školi.

Simpatični glumac otkriva da mu je Gaga Nikolić bio uzor, ali i najbolji drug na snimanjima:

- Uvek je za mene imao vremena. S puno strpljenja, oslobađao me je užasne treme s kojom sam se borio, jer sam počeo da igram sa onima koje sam do tada viđao samo na televiziji. A postojala je samo jedna TV i svi su uveče sedeli ispred ekrana. Odjednom smo dobijali, današnjim rečnikom rečeno, dvadeset miliona pratilaca!

Sa Nenadom je na filmu i TV odrastala cela generacija budućih glumaca - Svetislav Goncić, Slavko Štimac, Dragan Bjelogrić, Nikola Kojo, Nebojša Bakočević... Da li je među malim zvezdama bilo rivalstva i zavisti?

- Nikada! Puno smo se šalili, bez ikakve surevnjivosti i osećaja konkurencije. Mnogo se snimalo, bilo je za sve posla, a i privatno smo se družili. Kasnije je FDU prekinuo tu priču i svako se okrenuo svojoj klasi. Dolaskom u "Buhu" stekao sam druge prijatelje, ponekad igrao na Večernjoj sceni "Radovića", BDP i Pozorišta na Terazijama. Inače, "Buha" nije bio moj prvi izbor, on mi se desio. Kada sam završio Akademiju, bila su popunjena mesta u "velikim" teatrima, a odavde sam imao otvoren poziv.

Naš sagovornik je i glumac koji je na sceni najviše puta bio princ:

- Igrao sam prinčeve desetak godina, sve dok me kosa nije "napustila". Posle toga, počeo sam da dobijam uloge dvorskih luda i očeva. Trudio sam se da sebe prihvatim onakvim kakav jesam. Vrlo rano sam doživeo peh da ostanem bez kose, a s mladalačkim licem. Premlad za uloge starijih, prestar za mladiće. To je jedan od težih perioda u mom životu. Orijentisao sam se ka pozorištu i uloge "rešavao" kapama, kačketima, krunama. Angažovao sam se kao TV voditelj, pojavljivao u manjim televizijskim ulogama i tako premostio jednu deceniju. Ipak, radeći za decu, najviše sam se osećao sigurno i zaštićeno. Sada mi je san da režiram film za najmlađe, koristeći svoje dugogodišnje iskustvo. U njemu bi bilo mesta i za mnoge, nekadašnje klince iz naše školice.