Dnevnik zabluda: Predatorski urbanizam

PREMA Zapadnoj klasifikaciji, urbanizam je moguće posmatrati unutar dve ekstremne grupe. Prvoj pripada tzv. “strvožderski”, dok je u drugoj “predatorski urbanizam”. Radi se o preotimanju kontrole nad javnim prostorima od strane moćnih investitora. Iako na Zapadu ove dve kategorije koegzistiraju u simbiozi, za nas su one razarajuće. Ali, među političarima kod nas vlada svest da je ovakav urbanizam nada našeg razvoja. Zato, Srbiju grade špekulanti, koristeći stanje u kojem naša slaba ekonomija vapeći za kapitalom ustupa tržište, nacionalna blaga, najkvalitetniji prostor i urbane resurse po bagatelnim uslovima svakom ko pokaže nameru da realizuje bilo kakav urbanistički projekat.

Zato ne čudi što je naša zemlja “premrežena” urbanističkim projektima stranih investitora, neselektivno prihvaćenim, po principu “daj šta daš i to odmah”. Međutim, većina njih ništa ne daje već uzima, prodajući naš prostor nama samima. Tako, plaćamo skupu cenu sopstvene neorganizovanosti i nemanja ni malih početnih iznosa kapitala neophodnog za posao. Neselektivno smo primili nepoznate strane investitore i dozvolili im gradnju, čak i na površinama koje su zaštićena kulturna dobra. Strani predatori nameću nam svoje monstruozne projekte, grade izvan naših urbanisitičkih propisa, a na kraju sve to plaćamo mi. Istovremeno, na hiljade naših arhitekata danas nema posla.

Nakon što su strane kompanije ovladale našim urbanim prostorom izbacivši iz igre naše stručnjake, strani arhitekti su preuzeli strateške pozicije u našem urbanizmu. Nedavno je predstavljen projekat bečkog arhitekte Borisa Podreke za rešenje ruševina na prostoru Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu razorene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda. Podreka je izložio svoju “genijalnu ideju” da na prostoru ruševine ništa ne gradi! Zanemarivši činjenicu da ostaci ove građevine nisu arheološko nalazište niti kulturno blago, Podreka se prema njima ophodi na neadekvatan način. Zaista, ne znam ko će “uživati” u Podrekinim “našminkanim” temeljima predratne zgrade?

Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da zbog neozbiljnog i površnog koncepta bečkog arhitekte propuštamo istorijsku priliku da konačno rešimo prostor Narodne biblioteke. I dok je nedavno sproveden javni konkurs za projekat Gradske galerije na Kosančićevom vencu, ovaj put za mnogo značajniji arhitektonski objekat koji ima istorijski nacionalni značaj, odluku o “ne diranju” ruševine donosi strani arhitekta, mimo javne provere. Ova lokacija zahteva javni konkurs i mnogo širi izbor arhitektonskih rešenja. Tim pre što su nagrade na arhitektonskim konkursima kod nas mizerno male, a donose obilje ideja velikog broja učesnika. U poređenju sa skupim angažovanjem stranih arhitekata, fond nagrada na našim konkursima je niži od iznosa reprezentacije i njihovih putnih troškova.