Lifka za Slavka Štimca

POD metaforičnim naslovom "Snoviđenja" 24. izdanje Festivala evropskog filma Palić održaće se od 15. do 21. jula, najavljeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Muzeju kinoteke.

Kako su istakli direktor festivala Radoslav Rale Zelenović, predsednik festivalskog saveta Mira Banjac, član saveta Branislav Lečić, selektor Petar Mitrić, direktor Otvorenog univerziteta (izvršnog producenta Festivala) Ilija Tatić, i programski direktor Miroslav Mogorović, ovogodišnji Palić organizuje se u najtežim okolnostima do sada. Za jednu od najprestižnijih filmskih manifestacija u ovom delu Evrope, i jednu od retkih koja je primljena u Evropsku federaciju filmskih festivala iako Srbije nije član EU, Pokrajinski sekretarijat za kulturu izdvojio je najmanje sredstava do sada. Umesto budžeta od oko 420 hiljada evra, koliko je Palić imao do pre desetak godina, sada je problem, kako je rečeno, da se obezbedi čak i suma od 150 hiljada evra. Zelenović je naveo da su čudne okolnosti počele da se događaju sa festivalom, jer je, recimo, prošle godine bez objašnjenja sa dužnosti člana saveta smenjen poznati reditelj Zoltan Šifliš.

Ipak, bez obzira na nove okolnosti, i ovogodišnji Palić uspeo je da obezbedi program koji čine značajna ostvarenja sa svetskih festivala, iz Berlina, Kana, sa Sandensa... Nagradu "Aleksandar Lifka" za doprinos filmskoj umetnosti ove godine primiće glumac Slavko Štimac, dok će ime dobitnika ovog priznanja iz inostranstva biti objavljeno za nekoliko dana. Glavni program redukovan je na 80 filmova, ali publiku opet očekuju veliki relevantni evropski naslovi, raspoređeni u 11 selekcija.

BANjAC: KOBASICE UMESTO KULTURE

NA pitanje "Novosti" šta će učiniti kulturni radnici u situaciji kada je državna kasa za kulturu sve manja i manja, Mira Banjac kaže da se to događa zato što oni sami nisu složni.

- Ima ljudi iz naše branše kojima odgovara sadašnja klima iz mnogo razloga, pa se silne pare dele na nečiju zabavu, neke festivale, slanine, kobasica i ne znam čega. Kultura u samoj državi, u sistemu nije ugrađena, i govoriti danima o reformama, a da ne postoji nijedno slovo o kulturi je nedopustivo za zemlju koja pretenduje da bude civilizovana. Kultura je ovde kao šahovska tabla na kojoj se pomeraju figure kako je kome zgodno, i zato treba da se dogodi okupljanje svih kulturnih radnika na jednom vrlo visokom nivou. Moramo da donesemo neku rezoluciju, jedan apsolutni dokument koji ne može biti osporen na najvišem državnom mestu, ako uopšte mislimo da kultura ovde opstane.