Znam da filmovi ne menjaju svet

POD, istina oblačnim, nebom istinske zvezde okupio je - na zemlji, u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, festival "Krokodil" koji je svoje druge večeri ugostio Zorana Ferića, Ivana Ivanjija i Erlenda Lua. Tu "zvezdanu" ekipu upotpunilo je veliko rediteljsko ime naše kinematografije, Srđan Điđa Karanović, čiji je izlazak na "Sofa intervju" izazvao veliko uzbuđenje u publici. - Moji filmovi su priče o građanima Jugoslavije, osim Amerikanke u ostvarenju "Nešto između" - kazao je Karanović na samom početku razgovora sa filmskim kritičarom Ivanom Velisavljevićem.

Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja je dodao da može da se seti svega nekoliko filmova jugoslovenske kinematografije u kojima junaci imaju etničko poreklo.

- Tek osamdesetih godina je ušlo u modu u Jugoslaviji to da se pita "ko si i šta si", pre toga niko nije pitao bilo koga za etničko poreklo - izjavio je Karanović.

Govoreći o fenomenu manipulacije sveprisutne u životu i profesiji, reditelj je rekao da od samog rođenja, a svakako od polaska u školu pa kroz ceo život, mnogi nastoje da manipulišu našom percepcijom stvarnosti, te dodao:

- Uostalom i filmska režija je jedan sladak oblik manipulacije. Kao reditelj često se osećate kao mađioničar koji žonglira vreme, likove, kadrove... To se dešava stalno i svuda. Bivamo manipulisani, ali i mi često manipulišemo drugima. Svi me pitaju da li je film "Za sada bez dobrog naslova" - ostvarenje o Kosovu. Ja im odgovaram da je to film o manipulaciji. Ljubav Albanke i Srbina je u drugom planu.

Karanović je uveren da film ne može ništa suštinski da promeni u bilo kom društvu.

- Dobar film natera ljude da razmišljaju, mami im emocije. Inače, nijedan film ništa nije promenio u nekoj državi, politici, društvu. Nikada nisam imao te iluzije da film menja svet.