KNjIGA "365 bajki za svaki dan", u izdanju "Vulkana", otvorila je polemiku u javnosti zbog nekoliko zastrašujućih ilustracija, od šest stotina koliko ih je u ovom raskošnom izdanju.

Među njima su bajka "Pas i vrabac" u kojoj je nacrtano kako kočijaševa žena, u nameri da ubije vrapca, svom mužu zabija nož u usta. "Vrapci i slon" donosi ilustraciju detlića koji kopa oči slonu iz osvete. U jednoj priči lopov odseca glavu petlu, dok u bajci "Stojan i ekser" jedan od aktera kači na ekser u kući "magareću lešinu".

- Mališani se svakodnevno sreću sa nasiljem kroz video-igre, crtane filmove i druge medije, tako da ih uopšte ne iznenađuje nasilan sadržaj. Tužno je što je to tako - kaže, za "Novosti", dečji psiholog Majda Janežić. - Reperi ponašanja su se promenili, roditelji ne mogu da shvate šta sve njihova deca znaju i sa kojim sadržajima su u kontaktu.

Sa onima koji smatraju da bi ovakve knjige trebalo sklanjati od dece, ne slaže se ni ilustrator Bob Živković.

- Imao sam sličan problem, kada sam radio ilustracije za knjigu "Seks za početnike". Plašio sam se kako će da reaguje moj sestrić, koji je u to vreme imao devet godina - kaže nam Živković. - Odreagovao je potpuno neočekivano. Uzeo je knjigu, pogledao je i bacio, uz komentar: "To su one tvoje gluposti!" Vratio joj se tek posle tri godine. Deca ne čitaju knjige, kad im ne odgovara tema. Ne može se dete naterati da čita ili gleda ono što ga ne interesuje i ne privlači. Da deca kopiraju i preuzimaju sve modele ponašanja, ne bi imala šanse da prežive, ako pogledaju samo jedan televizijski dnevnik. Realno, nema opasnosti da ovakva knjiga negativno utiče na decu, pre mislim da je neće ni pogledati.

Urednik u "Vulkanu", Nebojša Burzan, za naš list objašnjava:

- Kada pogledam ovako izvučene ilustracije, koje su osvanule u novinama i ja bih kazao da nisu primerene deci. Da sam mogao da odlučujem, zamenio bih ne tri, četiri crteža na koje je ukazano, već deset, ali to nije bilo moguće. Autorski ugovor nas je obavezao da ništa ne smemo da menjamo, ni u sadržaju, ni u ilustracijama. U slučaju novog izdanja pokušaćemo da sklopimo labaviji ugovor koji će nam omogućiti da neke od bajki i priča zamenimo. Za preostale bajke iz ovog serijala smo već tako uradili.

Pisac za decu Branko Stevanović podseća da i u bajkama klasika, kao što su Pero i Andersen, ima veoma surovih scena i opisa, a bez toga nije ni naša epska poezija:

- Kao pisac nikad ne bih dozvolio da moje knjige budu ilustrovane surovim prizorima. Takvim crtežima nije mesto u bajkama, iako mališani mnogo toga sličnog mogu da vide u filmovima i na televiziji. Iako su današnja deca sklona raznim fantastičnim čudovištima, ipak bi sve trebalo činiti da ih zaštitimo od takvih stvari i da od njih učinimo bolje i humanije ljude.

NAMETANjE SREĆNOG KRAJA

- U bajkama možemo naći bezbroj odsecanja glava, čupanja ruku, nabijanja na kolac. Takve su i priče sa naših podneblja, u kojima se deci prikazuju "strašne" teme i scene iz života - kaže Burzan. - Originalna verzija "Male sirene" mnoge bi iznenadila, jer nam zapadna civilizacija i Diznijevi filmovi nameću srećan kraj kao jedini ispravan za vaspitanje dece. Navešću još par primera: siromašni roditelji ostave Ivicu i Maricu same u šumi jer nemaju šta da jedu, Pepeljugine polusestre, u jednoj od originalnih verzija bajke, odsecaju sebi prste na nogama da bi im stopalo stalo u cipelicu, Bambiju lovci ubiju mamu...