Dnevnik zabluda: Muzej poraza

Nedavno je ministar kulture najavio “konačan” završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. To isto je uradio i njegov prethodnik, koji je na zgradu Muzeja postavio časovnik koji otkucava sate i minute do otvaranja. Sat je otkucao, a prethodni ministar razbarušene kose ipak se nije očešljao, iako je obećao da će to učiniti ukoliko Muzej ne bude završen u roku. Ali, kakva je sudbina rekonstrukcije Muzeja?

Današnja zgrada Narodnog muzeja u Beogradu nije projektovana da bude muzej. Prema projektu Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića davne 1903, sagrađena je zgrada Uprave fondova državne hipotekarne banke, u koju je 1952. smešten Narodni muzej. Nevolje s prostorom kulminirale su dvehiljaditih, kada je ukazano na ugroženost zbirki zbog loše klimatizacije koja zbog besparice nije rekonstruisana decenijama. Muzej je zatvoren 2003, a naručen je projekt rekonstrukcije od Milana Rakočevića, tadašnjeg profesora Arhitektonskog fakulteta. Pojedini predstavnici arhitektonske struke tada su ukazivali na to da je projekat vredan milion evra preveliko finansijsko opterećenje za društvo koje nema para da popravi klima-uređaje Muzeja. Promenom čelnika Narodnog muzeja ovaj izrađen i plaćen projekat je odbačen, a izrada novog je poverena tada mladom talentovanom arhitekti Vladimiru Lojanici. “Zlobnici” su ukazivali na neiskustvo ovog sina poznatog akademika SANU, a u tom poslu videli su “pipke” arhitekata akademika koji su bili u komisiji za izbor projekta. Zbog nepostojanja uslova za smeštaj eksponata u depou Muzeja, čuvanje ugroženog nacionalnog blaga povereno je inostranoj kompaniji. U međuvremenu, već plaćeni projekat Vladimira Lojanice je napušten kao preskup i neostvariv.

Narodni muzej potresaju brojne afere. Nedavno je italijansko tužilaštvo pokrenulo istragu zbog osam slika srednjovekovnih italijanskih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača koje se, navodno, bespravno nalaze u Muzeju. Naime, slike su se, posle Drugog svetskog rata, našle u savezničkom sabirnom centru u Minhenu i trebalo je da budu vraćene vlasnicima. Kontroverzni antikvar Ante Topić Mimara, koji je u to vreme pri vojnoj misiji FNRJ u Berlinu učestvovao u pravljenju spiska umetničkih dela tokom rata opljačkanih i odnetih iz naše zemlje, ove slike je preneo u Jugoslaviju.

Milionski vredan zlatni avarski pojas u vlasništvu Muzeja Srema, dat Narodnom muzeju na restauraciju, Muzej je godinama odbijao da vrati, zbog čega se sumnja da je vraćena jedna od napravljenih replika, a da je original nestao. Druga, neprocenjiva germanska fibula (broš) je posle iskopavanja takođe poslata na konzervaciju u Narodni muzej, gde je ukradena. Otkrivena je u sastavu zbirke njujorškog Metropoliten muzeja. Danas, neki tvrde da je pravi razlog zatvaranja Narodnog muzeja veliki broj falsifikata koji se nalaze u njegovim fundusima.