Strasni flamenko ostavlja bez daha

POSLE veličanstvenog gostovanja 2014. godine, najpoznatija španska plesna trupa sprema se da još jednom ponovi spektakularan nastup, u nedelju (4. jun) na sceni Velike dvorane Sava centra.

Ljubitelji strasnog flamenka imaće priliku da u spektaklu Nacionalnog baleta Španije gledaju četiri predstave koje, kako najavljuju organizatori, oduzimaju dah. Više od 40 vrhunskih plesača, uz pratnju desetine muzičara, izvešće pred srpskom publikom “Bolero” na muziku Morisa Ravela, “Ritmos”, “Solea del Manton” i “Alento”.

- Za mene je zadovoljstvo da deo našeg repertoara prikažem srpskoj publici. Nastupam u “Boleru” i “Alentu” - kaže, za “Novosti”, Serđo Bernal, prvak i solista Nacionalnog baleta Španije. - Nadam se da će publika napustiti Sava centar sa željom da ponovo pogleda naš nastup. Kao umetnik moram biti siguran da će nas beogradska publika zavoleti.

Nacionalni balet Španije ima jedan od najboljih ansambala u svetu, koji čuva i predstavlja tradiciju flamenka, muziku i igru nastalu u Andaluziji u 18. veku, ali i gracioznog bolera.

- Svakodnevno vežbamo i usavršavamo se. Trudimo se da savladamo nove tehnike - objašnjava Bernal. - Ples je naš jezik i što više jezika “govorimo” lakše ćemo se izboriti sa različitim ulogama. Svuda imamo probe koje nam pomažu da naši nastupi, gde god da smo, budu savršeni.

Koreografiju za nastup u Beogradu potpisuju Alberto Lorka, Blanka del Rej, Rafael Agilar i Antonio Naharo, koji je i umetnički direktor baleta.

- Radio sam sa mnogim poznatim koreografima, ali je Rafael Agilar najviše uticao na mene - kaže dvadesetdvogodišnji plesač. - Odgovara mi njegov koreografski stil. Kad radim sa Agilarom, moj ples je bogatiji.

Visoko plesno majstorstvo, izuzetno raskošni kostimi i scenografija, osećajna i strasna muzika, inspirativni spektakli deo su formule Nacionalnog baleta Španije, koja tera brojne poštovaoce po svetu da ga uvek iznova gledaju. Ovaj balet već 39 godina popularizuje flamenko, ples koji je Unesko proglasio nematerijalnom svetskom baštinom.

- Počeo sam da plešem zbog flamenka - govori Bernal. - U to vreme sve što sam želeo i što mi je trebalo dobio sam od ovog plesa. Nisam tražio ništa drugo, sve dok nisam otišao na konzervatorijum. Tada sam shvatio da flamenkom ne mogu da izrazim i postignem sve što želim. Sada je flamenko deo mog izražavanja, ali ne i jedini.

Uz ime Nacionalnog baleta Španije vezuje se stvaralaštvo velikih plesača Antonija Gadesa, Hoakina Kortesa, Eve Jervavuene, Hosea Antonija, Karmen Amaje, Aurore Pons, Nane Lorke, Aide Gomes. Poslednjih godina na ovu listu pored našeg sagovornika upisali su se Inmakulada Salomon Perez i Eduardo Martinez, koji će nastupiti pred beogradskom publikom.

- Oduvek sam želeo da budem u Nacionalnom teatru Španije i sada, kada sam vodeći igrač u ansamblu koji vodi Antonio Naharo, veoma sam zadovoljan što mogu da razvijam talenat i karijeru - objašnjava prvak španskog baleta. - Kroz baletsku igru mogu da se izrazim, da eksperimentišem sa osećanjima. Veoma mi je važno da svoja osećanja pošaljem publici, da ne gledaju samo moj pokret. Balet je lepota, čar je ako uspem da je dočaram. Oduvek su me inspirisali Lola Greko i Mihail Barišnjikov. Oni su najveći umetnici plesa u celom svetu.

Bernal smatra da je situacija u svetu plesne umetnosti prilično komplikovana, jer ne dobijaju materijalnu podršku kao drugi.

- Situacija u Madridu nije baš prijatna, ali nije ni teška - kaže on. - Kulturna ponuda nije tako loša kao u drugim gradovima. Ali još jednom insistiram da svaki umetnik, producent, režiser, direktor mora da razmišlja o onome što publika traži i da izvuče maksimum iz sebe. Jedino tako će publika ponovo poželeti da nas vidi.