VEĆINA ljudi misli da je strip mrtav. A on, ne samo da nije otišao u istoriju, nego je živahniji nego što je bio - samo na jedan drugačiji način. Aleksandar Rakezić, poznat po pseudonimu Aleksandar Zograf, čiji su stripovi prešli granice Srbije i štampaju se u Italiji, Francuskoj, Americi i Japanu, kaže da strip osvaja knjižare, ne ogromnim tiražima kao nekada kada se distribuirao na kioscima, već višim nivoom; sada je u galerijskim prostorima i tema je ozbiljnih teorijskih razmatranja.

- Tiraži su manji, honorari su manji, ali malo ko više smatra da je crtanje stripova šalabajzersko zanimanje - kaže u razgovoru za Bilje&Zdravlje ovaj strip autor.

* Da li se strip više ceni na zapadu?

- Verovatno se strip posmatra sa više poštovanja u sredinama u kojima postoji visoko razvijena scena, na desetine festivala stripa, itd. Ali vremena se menjaju, nekada su kod nas postojale recenzije u novinama i časopisima,a danas je to skoro potpuno nestalo, ali s druge strane, postoje naučni radovi i strip se izučava na univerzitetu. Da li je to dobro ili loše, ne znam, ali je svakako drugačije nego što je bilo.

* Zašto strip kao umetnička forma nije nikada zaživeo u Rusiji?

- Prošlog septembra sam bio gost strip festivala u Sankt Peterburgu. Imao sam ponekad problem da objasnim samim Rusima da je strip tamo itekako prisutan već decenijama, u formama koje su donekle drugačije od zapadnih. Istina je da tamo nije bilo popularnih stripova kao na zapadu, ali forma priče u slikama je svakako bila prisutna, što u dečjim listovima, što u radovima avangarde.

foto: Zoran Jovanović - Mačak

* Nekada se čitalo o junaštvu Komandanta Marka, Zagora, Bleka Stene... A, danas ?

- Ja sam kao dete čitao sve te popularne stripove, ali su se kasnije moja interesovanja okretala u drugim pravcima, i sve mi je to postalo smešno. Mislim da su te jednostavne storije vrlo dobre kao sredstvo pomoću kojeg možete da učite o izražavanju pomoću serije crteža, čak i ako kasnije vaša interesovanja odlutaju mnogo dalje od tih pojednostavljenih sižea. Ali, danas klinci čitaju nešto potpuno drugo, i verovatno je da će i njihova umetnost, ako izaberu da se bave tako nečim, biti drugačija.

* Ko danas čita stripove?

- Čitalaštvo je šarolika grupa, koja često izmiče definicijama. Ja se uvek iznova iznenadim, kad saznam ko sve čita moje stripove - posao crtanja je usamljenički, za razliku od, recimo, pozorišnog glumca, vi retko srećete vlastitu publiku, to se dešava uglavnom slučajno, ili na nekim javnim predstavljanjima. Jednom smo supruga i ja boravili u jednom malom, planinskom selu na severoistoku Italije,u regiji Veneto. Tamo živi prijatelj, koji je išao u lokalnu poslastičarnicu da kupi rođendansku tortu, i pohvalio se poslastičaru da u gostima ima strip crtača, koji je došao čak iz Srbije. Ispostavilo se da je poslastičar ne samo znao ko sam ja, već je u svojoj kolekciju imao jedno od mojih italijanskih izdanja stripova!

* Šta je tema vaših stripova?

- Nedavno se pojavila najnovija u nizu kolekcija sabranih od stripova koje svake nedelje objavljujem u listu Vreme. Ovo izdanje, pod nazivom Mala otkrića, sadrži sve ono što su moje omiljene teme - volim da pronađem članak u časopisu ili knjigu, naročito mi se dopada da to bude nešto što je već zaboravljeno (retko se referišem na klasike), i zatim to ilustrujem. Recimo, u ovoj knjizi je strip kojeg sam nacrtao prema knjižici naslovljenoj Pjesme o nauci i tehnici, koju je 1960, godine u vlastitom izdanju objavio traktorista iz Sivca. Knjižica, koju sam kupio na buvljoj pijaci, inspiraciju nalazi u (tada aktuelnom) sovjetskom osvajanju kosmosa! Meni se to činilo vrlo zanimljivo, jedan običan čovek je pisao poeziju o letelicama iz svemirskog programa Sputnik, i mislim da je bilo zabavno to pretvoriti u strip.

* Dakle, ne idete na opšte nego na posebno?

- Volim da opisujem mesta koja sam obišao na svojim putovanjima, ali to je ipak neki neobičan ugao posmatranja. Kada sam putovao za Brešu, nisam opisivao tamošnje turističke znamenitosti, već sam govorio o nalazištu smeštenom blizu obližnjeg sela, Kapo di Ponte. Tamo postoje neobično glatke stene, na kojima su ljudi, od praistorijskog pa do vremena od pre par stotina godina, oštrim predmetima urezivali crteže. Neki od ovih finih, tananih crteža su istinski rariteti, beležeći, na primer, izgled kuća iz bronzanog doba. Međutim, da biste uopšte mogli da videte te paučinaste urezotine na kamenu, morate da posmatrate pod određenim uglom, i u određeno doba dana - u suprotnom, sve izgleda kao najobičnije kamenje razasuto po šumi... Takođe, ponekad koristim vlastite beleške nastale prema onome što vidim u polusnu (to se još naziva hipnagogičkim vizijama), nastojim da te vizije što preciznije zabeležim, a to što vidim u polusnu često ima oblik crteža ili stripa, možda upravo zato što se time bavim i u svojoj budnoj svakodnevici.

* Kako su Japanci saznali za vas?

- Pre nekog vremena sam dobio ponudu iz Japana, ne znajući da su i tamo bili objavljeni članci o mom radu. U pitanju je mali izdavač sa ostrva Hokaido, entuzijasta koji se zainteresovao da predstavi nešto što smatra da je odraz jedne udaljene i drugačije kulture. Mislim da su ta kulturna prožimanja od vitalne važnosti.

* Da li profesionalni crtač stripova u Srbiji dobije za svoj rad odgovarajuću zaradu?

- Strip je svuda podcenjen, čak i u mnogo razvijenijim sredinama od ove naše. Ali to me nije pokolebalo - kao dečko, odbio sam da idem da radim u fabrici, tako da mi se mogućnost da se za skromnu nadoknadu bavim onim što smatram suštinskom preokupacijom čini kao prvorazredna premija.

* Da li se osećate kao neko ko je doživeo uspeh?

- Zapravo, ne znam šta je to uspeh, bilo je nekih nagrada i čestitanja, ali uglavnom nastavljam da crtam i čini mi se da se ništa tako značajno ne menja u mom životu. Jednom me je na autobuskoj stanici zaustavila žena koja je sa zogerom čistila pod, i značajno mi saopštila da me je "videla na televiziji". Ona je zbog nečeg bila iskreno oduševljena, i ja nisam znao šta da joj odgovorim, a zapravo sam hteo da kažem da to nije nikakvo značajno dostignuće. U nekim drugim emisijama su bili prevaranti, smutljivci i ubice...

* Da li svaki kvalitet bude nagrađen? Ima onih koji naporno rade a nagrada zakasni ili - uopšte ne stigne?

- Mi živimo u društvu koje i danas ima mnogo problema, istorijske okolnosti su bile nepovoljne, generacije ljudi su provele vreme u nastojanju da očuvaju goli život, bombe, bežanije, bune i ustanci, moj otac je kao dete, pedesetih godina, video čak i najezdu skakavaca...Sada, kada se živi ipak malo opuštenije, ljudi kao da nisu sigurni dokle će to da traje, pa svi gledaju da se najedu i da skupe neke zalihe,koga briga za nagrađivanje umetnika...

* Šta vam je san da ispričate kroz crtane likove?

- Možda uglavnom zvučim kao šaljivdžija, ali moj cilj je da, na neki poluozbiljan način, govorim o životu. Život je ogroman, prepun drame, sitnih zadovoljstava, razočaranja,otkrića... Sve to bih želeo da izrazim kroz strip. I to ne na neki sistematičan način, već pre poigravajući se sa svim tim teškim bremenom.