SVEČANOM sednicom Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, u prisustvu vladike bačkog Irineja, gradskih i pokrajinskih poslenika kulture, obeležila je svoj dan, 28. april. Tim povodom uglednom srpskom piscu i bibliotečkom radniku Radovanu Belom Markoviću uručeno je priznanje Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske.

- Za čoveka moje dobi ovo je čas kada za neko moje knjigopisanije, bdenje i staranje o knjigama ovo visoko priznanje predstavlja vrhunac i ja sam veoma uzbuđen i počastvovan zbog toga što sam sada na najdostojnijem mestu naše kulture - rekao je Marković. - Matica srpska podrazumeva veliko istorijsko pamćenje, jednu pravu košnicu - sabirnicu srpskog naroda a tako i njena Biblioteka.

Laureat je dodao da su nagrade važne "zbog knjige same", koja je potrebna svakom čoveku kao lek za dušu "jer samog sebe opasno je poharao onaj čovek koji ne čita knjige".

Pozdravljajući skup, predsednik Matice srpske Dragan Stanić podsetio je da su osnivačima Matice srpske na čelu sa Jovanom Hadžićem u Pešti 1826. godine, u središtu pažnje bile knjige, njihovo sakupljanje, štampanje i rasprostiranje, a bibliotečka aktivnost bila je prisutna od samog Matičinog početka.

Upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović istako je da je Dan Biblioteke Matice srpske, povlašćeni datum srpske knjige, srpske kulture i srpske države.


ALEM KAMEN

U svom obraćanju, ministar kulture Vladan Vukosavljević uporedio je našu najstariju književnu i naučnu instituciju sa "alem kamenom", koji, po narodnom predanju, svetli takvim sjajem da se uz njegovu svetlost može večerati isto kao što se uz sunčevu svetlost u po dana može ručati.